Злочини четника у Другом светском рату — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 94.189.144.87 (разговор) на последњу измену корисника Слободни умјетник
Ред 70:
=== Спонтане одмазде ===
 
У првој фази устанка забележени су случајеви спонтаних одмазди устаника над цивилима различите етничке и верске припадности. Тако су, на пример, почетком септембра 1941. херцеговачки и црногорски устаници поубијали су на Берковићима и Трусини 526 муслиманских цивила из оближњих села свих страосних доби. Од тога је 365 бачено у јаму. ([[Саво Скоко]], Покољ херцеговачких Срба '42.)
 
 
Овакви случајеви забележени су током 1941. и прве половине 1942. широм Босне и Херцеговине, а у мањој мери и на територији Србије и Хрватске.
Ред 77:
 
Спорадични злочини појављивали су се у ситуацијама кад су формације [[ЈВУО]] пролазиле из оперативних потреба кроз области настањене несрпским становништвом. Ови покрети и дејства по правилу су праћени убиствима цивила, [[силовање|силовањима]], [[пљачка]]ма и уништавањем имовине.
 
Учествујући у италијанској операцији АЛБИА на [[Биоково|Биокову]] између 29.8. и 3.9.1942. херцеговачки четници под командом [[Петар Баћовић|Петра Баћовића]] вршили масовни терор над цивилима хрватске народности у зони операције. Баћовић описује ове активности у извештају Михаиловићу од 5.9.1942.:
 
{{цитат|... Накнадно додајем у вези одласка наше казнене експедиције у [[Љубушки]] и [[Имотски]], да су наши четници... између Љубушког и Вргорца, одерали жива три католичка свештеника. Наши четници убијали су све мушкарце од 15 година на више. Жене и деца испод 15 година нису убијана. 17 села је потпуно спаљено...}}
 
Учествујући у италијанској операцији АЛФА у долини Раме херцеговачки четници под командом Петра Баћовића су према извештајима италијанског обавештајца и према званичницима НДХ убили између 650 и 700 муслимана хрватске и муслиманске етничке припадности.
 
1. и 2. октобра 1942. група четника под командом Мане Роквића (један батаљон [[Динарска дивизија|Динарске дивизије]] према италијанском извештају) учествовала је у, од Италијана организованој, акцији одмазде над цивилима у Пољичком селу Гата и околним селима. Том приликом убијено је око 120 цивила хрватске народности. Поручник Ђорђе Николић, командант пука "Краљ Александар" Динарске дивизије о томе извештава Михаиловића 11.12.1942.:
 
{{цитат|Крајем септембра месеца [[Мане Роквић]] на захтев Команде Талијанске Дивизије "Сасари" чијој се власти једино и покоравао, предузме акцију против хрватских села изнад [[Сплит]]а и Клиса ка [[Сињ]]у. Како је у изгледу била добра пљачка успео је да сакупи око 120 бораца вичних њему — све саме [[арамија|арамије]] — и пође у акцију.
 
Како је доцније сам причао и отворено се хвалио, успео је да спали 19 хрватских села и да побије сав народ — говорио је да је само у једном селу запалио школу заједно са свима ђацима и учитељима... Због предњег тражили смо да се Мане Роквић искључи из организације као апсолутно штетан. Уместо тога долази декрет о његовом унапређењу у чин четничког [[војвода|војводе]], а унапређен је на предлог капетана Иванишевића...}}
 
Линија 103 ⟶ 114:
За време операција се приступило потпуном уништавању муслиманског живља без обзира на пол и године старости.
 
Жртве. — Наше укупне жртве су биле 22 мртва од којих 2 несрећним случајем и 32 рањена.
Код муслимана око 1.200 бораца и до 8.000 осталих жртава: жена, стараца и деце.
 
За време почетних операција, муслимани су се дали у бекство ка Метаљци, [[Чајниче|Чајничу]] и реци [[Дрина|Дрини]]. На Метаљци је нашао склониште мали део становништва. У Чајничу се рачуна да има до 2.000 избеглица, а један део је успео да умакне преко Дрине пре него што су одређене јединице извршиле пресецање могућих отступних праваца на том сектору. Све остало становништво је уништено.
Линија 111 ⟶ 124:
 
{{цитат|У погледу тачке под II б), где се говори о томе да је потребно запоседнути територију одмах, и пре него се ико прибере ишчистити од страног елемента, мислим да нам ово питање не мора задавати много бриге. Памтим врло добро стање у коме се Европа налазила после прошлог рата. Ратујуће државе биле су толико заузете својим бригама, да ни једна, тако рећи, није могла водити рачуна шта друге у својим границама раде и предузимају. У првој години после прошлог рата могао се просто истребити један добар део свега нежељеног становништва, да нико ради тога и не окрене главу. Дакле, ако будемо паметни, ово питање чишћења односно пресељавања и измене становништва, неће нам бити нарочито тешко.}}
 
Види још:
*'''[[Масакр у пљеваљском, фочанском и чајничком крају фебруара 1943]]'''
*'''[[Операција Алфа]]'''
 
== Литература ==