Ненад Грујичић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 30:
Осим катрена и дистиха, Грујичић је обновио и унапредио песничке облике: сонет и сонетни венац, терцина и венац терцина, сестина лирика (велика сестина), квинта, малајски пантун... Четири сонетна венца (Жижак, Вихор, Тајац и Цваст) посвећена су Марији Балковој (име у акростиховима), од којих три чине књигу ''Пуста срећа'', која се појавила у три издања и овенчала наградом ''Милан Ракић'' за књигу године. Написао је, поред осталог, десет сонетних венаца који редовно поседују завршни акростих од имена особе или неке појаве.
 
У Грујичићевој селективној библиографији која броји преко хиљаду јединица, 179280 се односи на заступљеност у антологијама. О његовом песништву писали су критичари и песници: Мирослав Егерић, Славко Гордић, Богдан А. Поповић, Јован Делић, Драшко Ређеп, Момир Војводић, [[Чедомир Мирковић]], Павле Поповић, Миодраг Перишић, Николај Тимченко, Владимир Копицл, [[Михајло Пантић]], Златко Красни, [[Васа Павковић]], Иван Негришорац, Душица Потић, Желидраг Никчевић, Миливој Ненин, Александар Јерков, Саша Радојчић, Милош Петровић, Драгољуб Стојадиновић, [[Вујица Решин Туцић]], [[Ранко Рисојевић]], Радмила Поповић, Момчило Попадић, Драгомир Брајковић, [[Стеван Тонтић]], Живко Малетић, [[Владимир Јагличић]], Милица Јефтимијевић Лилић, [[Зоран М. Мандић]], Хаџи Драган Тодоровић, Милка Божић, Предраг Бјелошевић, Зоран Ђерић, Ненад Шапоња, [[Александар Б. Лаковић]], Бранко Брђанин Бајовић, [[Ласло Блашковић]], Милета Аћимовић Ивков, [[Драган Јовановић Данилов]], Дамир Малешев, Дејан Тадић, [[Миленко Стојичић]], Мирко Вуковић, Радомир Д. Митрић, Маја Белегишанин, Иван Деспотовић, Ирена Бера,Александра Мариловић, Срђан Орсић и други.
 
Написао је драму ''Читај Тракла'', која је емитована на Радио Новом Саду, 1983. године. Аутор је документарно-уметничких емисија: ''Ојкача – вековна песма Поткозарја'', ТВ Нови Сад, 1990; ''Ојкача – љута милошта крајишка'', РТРС, 2003; ''Ојкача – и отац и мати'', РТРС; 2003. и ''Ојкача – лирска позлaта крајишке душе'', ТВ Нови Сад. Звучни примери овог изворног певања архивирани су у Радио Новом Саду. Књига ''Ојкача'' доживела је пет издања. Реаговао је на постављање ојкања и бећарца на листе [[Унеско|Унеска]] за светску нематеријалну културну баштину.