Румунска православна црква — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 89.111.216.66 (разговор) на последњу измену корисника Autobot |
|||
Ред 61:
Године [[1865]], три године након оснивања румунске државе, помјесна црква је прогласила себе за [[Аутокефална црква|аутокефалну]], али је [[Цариградска патријаршија]] то признала тек [[1885]]. године.
Године [[1918]], Румунија је анексирала [[Бесарабија|Бесарабију]]. Године [[1919]], одржан је Сабор који је окупио епископе из [[Румунија|Румуније]], [[Трансилванија|Трансилваније]] и [[Буковина|Буковине]]. Дана [[1. фебруар]]а [[1919]], у Румунији је био усвојен [[
Устав Румуније из [[1923]]. године је признао Румунску православну цркву као националну цркву у земљи.
Ред 69:
Јуна [[1940]], Бесарабија је била анексирана од стране [[СССР]]-а; црквене структуре су биле од тада потчињене [[Московски патријархат|Московском патријархату]]. За Кишињевску епархију је био назначен епископ Алексиј (Сергејев), који је уздигнут за [[архиепископ]]а (на крају је био архиепископ Алма-Атински; био је познат по своме неморалном животу; до [[1939]]. године био је под забраном свештенодејствовања и био је предан суду архијереја).
Дана [[22. јун]]а [[1941]], [[Краљевина Румунија]] је заједно с [[Нацистичка Њемачка|Нацистичком Њемачком]] ратовала против [[СССР]]-а. Сагласно обостраном договору закљученом у [[Бендери]]ју дана [[30. август]]а [[1941]], област између ријека [[Дњестар|Дњестра]] и [[Буг]]а је предана [[Румунија|Румунији]] и названа је Транснистрија. У састав ње су ушли на лијевој обали рејони [[Молдавија|Молдавије]], Одеска област и дио територије Николајевске и Виницке области. Румунска црква је проширила на Транснистрију своју јурисдикцију. Септембра [[1941]], у Транснистрији је била отворена православна мисија на челу с архимандритом Јулијем (Скрибаном). Отворени су храмови и манастири који су прекинули вршити своју дјелатност у совјетској држави. Нарочита пажња се поклањала обнови црквеног живота на територији [[Молдавија|Молдавије]]. У Транснистрији је била забрањена дјелатност других тзв. православних организација, укључујући [[Украјинска аутокефална православна црква|Украјинску аутокефалну православну цркву]], које су слободно постојале у Рајхскомесаријату Украјини. Дана [[30. новембар|30. новембра]] [[1942]], била је отворена Духовна семинарија у Дубосараху. Од [[1. март]]а [[1942]], при Одеском универзитету су почели са радом богословски курсеви за студенте свих факултета. Од јануара [[1943]], у [[Одеса|Одеси]] је дјеловала православна Духовна семинарија. У богослужбене књиге се уводио [[румунски језик]], румунске литургијске традиције и [[
После успостављања поновне совјетске контроле над Транснитријом у августу [[1944]], територија је прешла под јурисдикцију [[Московски патријархат|Московског патријархата]].
| |||