Проституција у античкој Грчкој — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
исправка
Ред 123:
[[Слика:Symposion scene Staatliche Antikensammlungen 2646.jpg|мини|десно|Млади музичар на банкету, Дурисова ваза; -{Staatliche Antikensammlungen de Munich}-]]
 
Постојање мушке проституције великих размера показује да склоност за [хомосексуалношћу|[хомосексуалност|педерастијом]] није била ограничена само на повлашћену друштвену класу. Ако већ мање имућни грађани скоро да нису имали времена и средстава да практикују аристократске ритуале (посматрање спортских приредби, удварање, даривање)<ref>-{ἀρπαγμός / ''harpagmós''}-, претпоставља се да је ритуално киднаповање на [[Крит]]у трајало два месеца, а то је тешко могао да изведе неко ко је био стално запослен.</ref>, свако је барем могао да задовољи своју жудњу окрећући се проституцији. Закон је утолико више штитио дечаке, као и жене, од сваког физичког насртаја. Није се знало за случај сексуалног односа између роба и његовог господара све до открића једног [[Ксенофонт]]овог навода<ref>У Ксенофонтовој ''Гозби'' написаној [[390. п. н. е.|390. године п. н. е.]] Поређења ради, ово је била уобичајена пракса у [[Рим#Историја|старом Риму]].</ref>. Други разлог за коришћење услуга мушких проститутки лежи у постојању сексуалних [[табу]]а: стари Грци су [[орални секс|фелацио]] као сексуални чин сматрали срамним<ref>-{Halperin}-, -{''op. cit. p. 96 et Dover, ''op. cit.'', p. 99.}-</ref>. Самим тим, у хомосексуалној вези сматрало се да [[ераст]] (љубавник) нема право да тражи такву услугу од свог [[:sh:eromenos|ероменоса]] (љубимца), будућег суграђанина; за тако што пре је морао да се обрати мушкој проститутки.
 
Иако је било по закону, бављење проституцијом сматрано је друштвено нечасним. Било је нормално када се радило о робу или, уопштено говорећи, о особама без грађанских права. У случају грађанина повлачила је за собом значајне политичке последице, као што је [[атимија]] (-{ἀτιμία / ''atimía''}-), губитак свих грађанских права. Тако се тумачи дело ''Против Тимарха'': Тимарх је напао Есхина; да би се одбранио, Есхин оптужује свог тужиоца да се у младости проституисао. Самим тим, Тимарх би морао бити лишен политичких права, међу којима је и право да подноси тужбу против некога. Дакле, нуђење новца [[адолесценција|адолесцент]]у у замену за пружање сексуалних услуга било је строго кажњиво, јер је то младића могло да стаје његових будућих грађанских права.