Социјалдемократска партија Хрватске — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 53:
Дана [[30. април]]а [[1994]]. године уједињује се са партијом Социјалдемократи Хрватске (СДХ) на челу са [[Антун Вујић|Антуном Вујићем]], и мења име у ''Социјалдемократска партија Хрватск''е, а [[Ивица Рачан]] преузима место председника.
 
СДП ствара предизборну коалицију са [[Хрватска социјално-либерална странка|Хрватском социјално-либералном странком]] (ХСЛС) и побеђује на [[Избори за заступнике у Хрватски сабор 2000.|четвртим парламентарним изборима]] [[2000]]. године. Рачан, као лидер најјаче странке постаје премијер Хрватске. Коалициона влада је сачињавала министре из редова СДП и ХСЛС, као и [[Хрватска сељачка странка|Хрватске сељачке странке]], [[Либерална партијастранка Хрватске(Хрватска)|Либералне партије Хрватскестранке]], [[Хрватска народна странка|Хрватске народне странке]] и [[Истарски демократски сабор|Истарског демократског сабора]].
 
На [[Избори за заступнике у Хрватски сабор 2003.|парламентарним изборима [[2003.]]. године СДП није успео да освоји већину посланичких места у коалицији са Либералним демократама (Либра), Либераланом партијомстранком и Истарским демократским сабором, освојивши 34 мандата, уз још 9 који су припали њиховим коалиционим партнерима.
 
На [[Избори за заступнике у Хрватски сабор 2007.|парламентарним изборима 2007.]] СДП је предвођен [[Зоран Милановић (политичар)|Зораном Милановићем]] освојио 56 мандата. У постизборним активностима им је мало недостајало да формирају парламентарну већину, али је на крају то ипак учинио [[ХДЗ]], највише захваљујући изборном систему у коме је у 10. изборној јединици коју чини дијаспора свих 5 мандата освојио [[Национализам|националистички]] ХДЗ. Током своје предизборне кампање, СДП је најавио да ће по доласку на власт реформисати изборни закон и укинути 10. изборну јединицу која представља сигурних 5 мандата ХДЗа на сваким изборима због националистичког опредељења које је доминантно међу Хрватима у дијаспори.