Општина Баточина — разлика између измена

ситне стилске и техничке исправке, додавање веза - треба средити наводнике
м
(ситне стилске и техничке исправке, додавање веза - треба средити наводнике)
| интернет =
}}
'''Општина Баточина''' је општина у [[Шумадијски округ|Шумадијском округу]] у централном делу [[Република Србија|Републике Србије]]. По подацима из [[2004]]. општина заузима површину од 136 [[километар|km²]] (од чега на пољопривредну површину отпада 10474 [[хектар|ha]], а на шумску 27348 ha)., Заузимапо чему заузима шесто место у округу.
 
Центар општине је насеље [[Баточина]]. Општина Баточина се састоји од 11 насеља. По подацима из [[2002]]. године у општини је живело 12220 становника. По подацима из 2004. [[природни прираштај]] је износио -7,1‰, а број запослених у општини износи 2095 људи. У општини се налази 11 основних и 2 средње школе.
== Географија ==
[[Слика:Lepenica Gradac.jpg|мини|десно|Река Лепеница у Грацу]]
Територија баточинске општине се налази у средишњем делу [[Република Србија|Србије]]. Она је смештена у источном пределу [[Шумадија|Шумадије]] и захвата углавном сливно подручје доњег тока [[Лепеница (притока Велике Мораве)|Лепенице]] са делом крајње југозападне стране [[Доњевеликоморавска котлина|Доњовеликоморавске котлине]].
 
[[Варошица]] [[Баточина]] је административно средиште [[Општина|општине]], налази се у северном делу општинске територије. Већи део насеља смештен је на левој обали [[Лепеница|Лепенице]]. На левој страни лепеницеЛепенице су осам крајева Баточине, а на десној три краја Баточине.
 
Општина Баточина се граничи са севера и североистока [[Општина Лапово|лаповачком]], истока [[Општина Свилајнац|свилајначком]], југоистока [[Град Јагодина|јагодинском]], југозапада и запада [[Општина Крагујевац|крагујевачком]] и са запада с северозапада [[Општина Рача|рачанском општином]]. Укупна дужина Баточинске границе општине Баточина износи око 59 km. Најкраћа је источна према [[Општина Свилајнац|општини Свилајнац]], а најдужа према [[Општина Крагујевац|крагујевачкој општини]], 20 km.<ref>Др Драгољуб Милановић, Општина Баточина, Београд 2006 стр. 3-6.</ref>
 
=== Клима ===
 
=== Биљни покривач и животињски свет ===
О природној вегетацији овог подручја постоје бројна забележена сведочанства путописаца, који су се у турско време кретала кроз [[Шумадија|Шумадију]]. Они су писали о густим, углавном [[храст]]овим шумама. Овакав вегетациони покривач је нарочито био карактеристичан после [[Пад Српске деспотовине|пада Србије 1459. године]], када је становништво било захваћено сеобама, а већи део Србије опустео и зарастао у густу шуму. Познати путописац Стефан Герлах је 1578. године описао Шумадију као „густу и непроходну шуму све самих храстова". Џон Бурбури путујући кроз моравске крајеве 1664-1665. године записао да је „таква пустош да за читав дан једва видети по једно село".<ref>Д. Милановић, 2006. стр. 40.</ref>
 
И француски путописац Сен Прист 1767. је на путу од Београда до Царигарада видео све саме шуме, а између (Смедеревске) [[Смедеревска Паланка|Паланке]] и Баточине „не види никаквог трага обделавања".<ref>Др. Бранислав Јовановић, О шумама Србије почетком XIX века.</ref> По [[Јован Цвијић|Јовану Цвијићу]] Шумадија је до прве трећине XIX века века највећим делом била покривена шумама, углавном храстовим. Оне су представљале „главну природну тврђаву" у [[Српска револуција|оба српска устанка]] почетком XIX века.<ref>Ј. Цвијић, Балканско полуострво и Јужнословенске земље, основе антропогеографије, Београд, 1922, књига прва, стр. 67-73.</ref>
 
Данашњи пејзаж баточинске општине почео се обликовати још у првој деценији XIX века. Због великог крчења у XIX и првој половини XX века, шуме су се углавном задржале на вишим деловима и стрмим косама и јаругама. Очуван је шумски комплекс Рогот, површине око 365 ha на територији [[Брзан]]а, [[Дoброводица|Доброводице]] и [[Баточина|Баточине]]. Од шумских култура [[листопадна биљка|лишћари]] су заступљени [[багрем]]ом и [[Топола (дрво)|тополом]], а [[четинари]] црним и белим [[Бор (биљка)|бором]], [[смрча|смречом]], [[јела|јелом]], и др.<ref name="milanovic42">Д. Милановић, 2006. стр. 42.</ref>
 
Животињски свет шуме чине инсекти ([[мрав]], разни [[лептир]]и и др.), водоземци и гмизавци ([[корњача]], [[змија]] и др), сисари ([[зец]], [[јеж]], [[лисица]] и др.) и птице ([[сова]], [[детлић]], [[орао]], [[сврака]] и др).<ref name="milanovic42"/>
Највећа насеље по броју становника су [[Баточина]] са 5.574, [[Брзан]] са 2.073 и [[Бадњевац (Баточина)|Бадњевац]] са 1.165 становника. Најмања насеља су [[Никшић (Баточина)|Никшић]] са 148 и [[Прњавор (Баточина)|Прњавор]] са 186 становника. Територијално највеће насеље је [[Брзан]], а најмања су [[Милатовац (Баточина)|Милатовац]] и [[Никшић (Баточина)|Никшић]].
 
Административни центар општине је варошица [[Баточина]]. Смештена је на обалама реке [[Лепеница (притока Велике Мораве)|Лепенице]], на [[надморска висина|надморској висини]] од 102 м. Налази се на око 120 км југоисточно од [[Београд]]а, 125 км северно од [[Ниш]]а и 26 км северозападно од [[Крагујевац|Крагујевца]]. Кроз Баточину пролази магистрални пут Баточина-[[Крагујевац]]-[[Краљево]]-[[Чачак]] и железничка пруга [[Лапово]]-[[Крагујевац]]-[[Краљево]].
 
==Историја==
=== Праисторија ===
У општина Баточина, код села [[Градац (Баточина)|Градац]], у пећини испод Јерининог брда откривено је једно врло значајно [[палеолит]]ско [[Археолошко налазиште|налазиште]]. Судећи по костима које су пронађене, као и алаткама од камена, људи овог насеља су били [[номадизам|номади]] и бавили су се ловом. Такође се мораје значајно узети и [[Винчанска култура|винчанско насеље]] у истом селу. Откривене су [[керамика]], камене секире и оруђе од камена. У истом селу овог пута на брду Стражевица пронађена је [[неолит]]ска секира од зеленог камена. Поред налазишта у [[Градац (Баточина)|Грацу]], Уу баточинској околини постоје налазишта у [[Бадњевац (Баточина)|Бадњевцу]], [[Доброводица|Доброводици]] и [[Жировница|Жировници]].<ref>Ђ. Бошковић, Арх. споменици и налазишта, Београд 1956 стр. 15.</ref>
Налазишта [[бронзано доба|бронзаног доба]] су пронађена у [[Брзан]]у<ref>Ђ. Бошковић, Арх. споменици и налазишта, Београд 1956 стр. 18.</ref> и [[Бадњевац (Баточина)|Бадњевцу]], а свакако најзначјније налазиште је у [[Жировница|Жировници]]. Потиче највероватније из трако-кимерског периода.<ref>М. Гарашанин, Праисторија Србије, стр. 487.</ref> Налаз од девет наочарастих фибула, спирелно увијене наруквице, две огрлице, две украсне плоче свакако требасе везивативезује за гроб неког угледног домороца.<ref>Историја српског народа, прва књига, Београд 1994. стр. 55.</ref>
 
===Римско доба===
У римско доба овај део се налазио у саставу провинције [[Мезија|Мезије]], која је била житница [[Римско царство|Римског царства]].<ref>М. Гарашанин, Археолошка налазишта Србије, стр. 110-111.</ref> У непосредној близини протезао се један од кракова римског војног пута [[Via militaris]]. Становништво је било углавном аутохотоно: [[Илири]], [[Трачани]] и [[Келти]]. Поред пута који води од Баточине ка [[Доброводица|Доброводици]] пронађени су комади керамике, [[римски новац]] и мала бронзана фигура.<ref>Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988. стр. 36.</ref>
 
===Средњи век===
Крајеви у долини Лепенице дошли под српску власт за време владавине [[Стефан Немања|Стефана Немање]],. кадаОни су признати српској држави након [[Битка на Морави (1190)|Битке на Морави]] [[1190]]., када је, упркос поразу од [[византија|византисјкогвизантијског]] цара [[Исак II Анђео|Исака II Анђела]] у овој бици, Немања задржао велики број освојених територија, укључујући и област Лепенице.<ref>Константин Јиричек, Историја Срба I, Баточина 2006. стр. 157.</ref>
 
===Турска владавина===
Баточина се први пут помиње у првом [[Турска|турском]] [[попис становништва|попису]] [[1476]]. године. Чувени [[Турска|турски]] путописац [[Евлија Челебија]] каже да је оснивач Баточине [[Смедерево|смедеревски]] [[бег]] [[Гази Бали]]. У попису из [[1476]]. године, Баточина има 25 кућа, а крајем двадесетих година шеснаестог века има 66 кућа. Шездесетих година број муслиманских кућа се пење на дванаест док је хришћанских само пет. У овом периоду са порастом [[Муслимани|муслиманског]] становништва саграђена је и [[џамија]]. [[Синан паша]] је [[1593]]. године прогласио за паланку.<ref>Ема Миљковић-Бојанић
смедеревски санџак 1476-1560 земља - насеља - становништво, Београд 2004. стр. 119.</ref>
 
Ево како су путописци XVII века видели ближу и даљу околину Лепенице. Један Француз 1621. године од [[Коларе|Колара]] до [[Јагодина|Јагодине]] само је запазио и записао у свој дневник непрегледне шуме. У Jагодини је нашао само Турке, док су у Баточини живели хришћани сељаци. Путописац Кикле 1658. године каже да Баточина има леп Бали Хаџи-Ахметов хан и једну џамију. Неколико година касније, прошао је турски путописац Евлија Челебија, и 1660. је посетио Баточину. Он каже да је Баточину основао Бали-бег Смедеревски, а место богословио [[Сулејман I|Сулејман I Величанствени]]. Не наводи зашто је то урадио турски цар, да ли је место богословио као калифа - верски поглавар или је то учинио стога што му се место по нечему свидело. Ако је тачан овај податак онда оснивање Баточине пада 1475. године, нешто мало пре турског пописа 1478. године. Евлија Челебија место назива градом, обима око 800 корака. У град се улази кроз једну капију и у њему стражари 50 војника са једним диздаром (заповедником). Он још каже да у Баточини има више сиротињских кућа, једна џамија, један нови [[Хан (објекат)|хан]] и неколико дућана.<ref>Јеремија Д.Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 22-23.</ref>
 
После неуспеле [[Опсада Беча (1683)|Опсаде Беча 1683.]] године [[Турци]] су изгубили поседе у [[Угарска|Угарској]] и [[Србија|Србији]]. У [[Велики турски рат|Великом турском рату]] [[Гроф]] [[Лудвиг Вилхелм Баденски|Лудвиг Баденски]] је [[17. јуна]] [[1689]]. у бици код Баточине савладао војску [[Турска|турског]] [[везир]]а [[Кара Мустафа паша|Кара Мустафе паше]]. Баточина је била на главном правцу турског повлачења и аустријског наступања 1689. године. Прешавши са десне на леву обалу [[Велика Морава|Мораве]] код [[Кушиљево|Кушиљева]], аустријска војска је разбила мање одреде турске војске испод [[Марковац (Велика Плана)|Марковца]] и преко Лапова наступила према Баточини. Збуњени, Турци су напустили Баточину, оставивши много војног материјала. Овладавши овом значајном раскрсницом путева, Аустријанци су се ту лепо одморили, упутили разглас Србима да је дошао час ослобођења и кренулу даље на југ.<ref>Јеремија Д.Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 24.</ref> Након [[Пожаревачки мир|Пожаревачког мира]] ови крајеви потпадају под власт [[Аустрија|Аустрије]].<ref>Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988. стр. 62-63.</ref>
 
[[Велике сеобе Срба|Сеоба Срба 1690.]] године оставила је пуста села у атару данашње баточинске општине. Турски попис 1739/41. године нам доноси податке да је била жива само Баточина са 80 турских и 11 српских кућа. Такође је наглашено да Баточинци обрађују пусте њиве у [[Турчин (Баточина)|Турчину]] и [[Бадњевац (Баточина)|Бадњевцу]]. Сва остала села: Бадњевац, Градац, Грнчарица, Кијево, Милатовац, Турчин и Црни Као су била пуста. У списку се налазе и два манастира посвећена [[Свети Никола|Светом Николи]]. Један се налази у селу Грнчарица (данашњи Прњавор), а други у селу Турчину (данашња Горња Баточина). То су манастири Грнчарица и манастир Сурчинак, од кога су сад у Горњој Баточини једва видљиви трагови.<ref>Јеремија Д.Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 24-25.</ref>
 
=== Борбе против Турака ===
Повратак Турака [[1739]]. године донео је освету и веће намете, што је стварало нерасположење у народу штои ћенапокон довестидовело до [[Кочина крајина|Кочине крајине]]. [[Коча Анђелковић]] је са својим одредом ушао у Баточину без отпора [[1788]]. године.<ref name="andrejic746">Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988. стр. 74-76.</ref> У аустријским документима о Кочиној Крајиникрајини налазимо податке и које учествовао из села око Баточине. Из Брзана су се борили Тодор Гавриловић, Дмитар Марковић, Радиша Милићевић, Јован Глигоријевић и Василије Савић. Из Граца Иван Павловић а и из Кијева Михаило Петковић. СвкакоСвакако је било и других учесника у овом рату из села баточинске општине, али у списковима су сачувана само ова наведена имена.<ref>Јеремија Д.Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 26.</ref> [[Свиштовски мир|Миром у Свиштову]] [[1791]]. године, Турци поново запоседају ове крајеве.<ref name="andrejic746"/>
 
{{Главни чланак|Битка код Баточине}}
Баточина је поново ослобођена у [[Први српски устанак|Првом српском устанку]]. Устаници предвођени [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]] су успели да ослободе Баточину [[1804]]. године. У [[Битка код Баточине|бици код Баточине]] погинуло је 400 туракаТурака.<ref>М. Вукићевић, Карађорђе II, Београд 1912, стр. 66.</ref> Пред битку је забележен говор [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]] устаницима:<ref>Причање савременика, Стр. 116.</ref>
 
{{цитат2|''Немојте пуцати докле моја пушка не пукне.<br/>Не бојте се Турака је мало, а нас је много,<br/>они се бију за господство<br/>а ми за Слободу да можемо данути душом.}}''
 
На првом попису након завршетка [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] [[1818]]., Баточина је имала 51. домаћинство са 119 харачких глава. Последња турска породица иселила се [[1832]]. године.<ref>В. Перуничић, Смедеревска Паланка и околина, Београд 1980, стр. 305.</ref> [[Милош Обреновић|Кнез Милош Обреновић]] је [[1825.]] године саградио конак који је касније претворен у основну школу. Аустријски Капетан Франц Кајзер у свом путопису из [[1837.]] године пише да Варош Баточине има 300 кућа. У месту постоји црква и школа. Године [[1838.]] баточинска школа има осам ученика, а [[1847.]] десет.<ref>Д. Петровић, Крагујевачки округ, стр. 25.</ref> У [[Српско-турски рат|Српско-турском рату]] ([[1876-]]–[[1878]]) учествовало је 206. бораца из Баточине.<ref>Ж. Ђорђевић, Српска народна војска, Београд 1984, стр.196</ref> Убрзани развој условљава да је Баточина [[1878.]] године проглашена за [[варош]]. Деведесетих година деветнаестог века у Баточини се отвара женска школа. Прва књижница је отворена [[1898.]] Почетком двадесетог века Баточина има 1447. становника.<ref>В. Којић, Варошице Србије у XIX веку, Београд 1970,</ref>
 
===Модерно доба===
[[Слика:SpomenikCrvenearmijeBatočina.jpg|мини|лево|Споменик погинулим војницима црвенеЦрвене армије]]
Лепеничани су учествовали у ратовима од [[1912-]]–[[1918. Број погинулих је доказ њихове националне свести]]. Из Баточине је погинулобило 136 погинулих, и још толико из осталих села данашње баточинске општине. Један од одлучујућих окршаја за оваладавање Поморављем одиграо се баш у [[Лапово|Лапову]], [[Баточина|Баточини]] и Брзану[[Брзан]]у. Немачка артиљерија је била посела косу у [[Гложане|Гложану]] преко Мораве, затим лаповски Гвоздењак и [[Шавац]], а нашсрпски последњи заштитни ров је био у Брзану, један километар више Рогота.
 
Баточина је између два светска рата привредно ојачала. У том периоду је [[1928]]. добила [[водовод]], док је [[1940]]. добила електрично осветљење.
 
Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] су на територији и у околини Баточине деловале разне војне групације: [[партизани]], [[четници]], [[Српска државна стража|недићевци]], [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|љотићевци]] и [[Трећи рајх|Немци]]. Дана [[14. октобра]] [[1944]]. је Баточина ослобођена уласком [[партизани|партизана]] и [[Црвена армија|Црвена армије]] у варош. Приликом ослобођања погинуло је двадесет и осам војника [[Црвена армија|Црвене армије]].
 
==Поплаве==
Баточинска општина је увек имала невоље са изливањем [[Лепеница (притока Велике Мораве)|Лепенице]]. Лепеница је у Крагујевцу [[1825]]. однела чак и мост између кнежева конака и саборне цркве. Сам [[Кнез Милош]] овако описује те поплаве: ''{{цитат2|Реке су наше не само марву у пољу находећу се, жита по широким равницама, около река, и људе у близости нашавше се, поодносила, но и куће које су подалеко од река одстојале са свим људством поодносиле, брда у пропаст срушиле, а читаве воћњаке из земље почупале и однеле.}}
''
[[Слика:LepenicaBatočina.jpg|мини|десно|Река Лепеница у Баточини]]
Те су се поплаве понављале врло често, нарочито у периоду [[1828-]]–[[1830]], када се разливена вода ледила. Зато су се Крагујевчани [[1855]]. године договарали о регулацији Лепенице. Нарочито је Лепеница велику штету направила [[1864]]. године. Највише погођени Баточинци су зато тражили пресељење са водоплавног земљишта. Молба им је без поговора услишена.
 
Једна од страшних поплава је била и [[1897]]. године, када је лепеницаЛепеница напустила своје корито преко [[Лапово|Лапова]] и [[Марковац (Велика Плана)|Марковца]] и пробила себи нови ток право у [[Велика Морава|Велику Мораву]], како и данас тече. Баточина је тражила после ове полаве да се ток лепеницеЛепенице регулише, али то није урађено. Због тога је уследила нова поплава [[1910]]. године, када је Лепеница однела неколико живота.<ref>Јеремија Д.Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 53.</ref>
 
Последња велика поплава је била у јулу [[1999]]. године. Поплављено је било преко 1250 домаћинства, а две особе у Бадњевцу су изгубиле живот.<ref>[http://www.vreme.com/arhiva_html/447/7.html У јулу вода до гуше]</ref>
 
== Демографија ==
== Становништво ==
[[Слика:Žena iz okoline Batočine.jpg|мини|десно|Жена из околине Баточине 1699. године, из путописа Е. Брауна]]
Целокупно становништво баточинске општине је досељеничко. Оно је досељено кроз шест периода досељавања. '''Први период''' досељавања по Т. Радивојевићу, трајао је од [[1690]]. до [[1736]]. године. У овом периоду се доселило 11 родова. У '''другом периоду''' досељавања која су почела после [[Велике сеобе Срба|Друге сеобе Срба]] и трајала педесет година ([[1737-]]–[[1787]]) доселио се 21 род. '''Трећи период''' досељавања који је трајао 15 година, почео је [[Кочина крајина|Кочином крајином]] и трајао је до [[1803]]. године, а био је проузрокован сређенијим приликама у [[Београдски пашалук|Београдском пашалуку]] након [[Свиштовски мир|Свиштовског мира]] [[1791]]. године. Тада је досељено 95 родова.
 
'''Четврти период''' јепредставља једанједно од најинтезивнијихнајинтензивнијих досељавања у насеља баточинске општине. Он је временски најкраћи, а трајао је од [[1804]]. до [[1813]]. године. У ослобођену Шумадију је становништво долазило углавном из јужних моравских крајева, [[Косово|Косова]] и [[Тимочка Крајина|Тимока]]. Међутим, крајем [[1813]], због бојазни и гнева Турака, један број досељеника је напустио Баточину и отишао преко [[Сава (река)|Саве]] у [[Срем]], да би се после [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] већина вратила. '''Пети период''' је почео после [[1815]]. и наставио се до краја [[Први светски рат|Првог светског рата]]. У овом периоду, који је трајао стотинак година, настањено је преко 232 породице.
 
ПериодуПериод између два светска рата карактерише силажење становништва из баточинских села и околине у варошицу и досељавање занатско-трговачког елемента из моравских крајева. Период после [[Други светски рат|Другог светског рата]] одликује се исељавање сеоског становништва у градове у првом реду у варошицу Баточину. Друштвено -економски развој варошице Баточине у овом периоду утицао је на досељавање радника из удаљенијих места. Тако су печалбари из [[Шоплук|Пиротског Шоплука]] дошли у Баточину и остали на раду обављајући занате.<ref>Д. Милановић, 2006. стр. 58-68.</ref> Од осамдесетих1980-их година велики број људи из [[Сиринићка Жупа|Сиринићке Жупе]] је дошао у ове крајеве.
 
== Општинска власт ==
 
== Привреда ==
Основне гране привреде у баточинској општини су: [[пољопривреда]], [[индустрија]], [[занатство]], [[трговина]], [[саобраћај]], [[туризам]] и [[угоститељство]].<ref>Д. Милановић, 2006. стр. 118.</ref>
=== Пољопривреда ===
Пољопривреда баточинске општине има веома значајну улогу у њеној свеукупној привреди. Она је водећа привредна грана по обиму производње и учешћа у укупном националном доходку, као и по запослености локалног становништва.
 
На релативно малој површини територије баточинске општине могу се издвојити следећи рејони: 1. ратарско-повртарски, 2.ратарско-воћарски и 3.воћарско-ливадско-сточарско-шумски регион.
#ратарско-повртарски,
#ратарско-воћарски регион, и
#воћарско-ливадско-сточарско-шумски регион.
 
Ратарско-повртарски регион обухвата површине највећег дела општинске територије речних долина [[Лепеница (притока Велике Мораве)|Лепенице]] и њених притока и [[Велика Морава|Велике Мораве]]. Ратарско-воћарском рејону припадају углавном виши делови падинских површина.
=== Индустрија ===
[[Слика:FabrikaGrahautomotiveuBatočini.jpg|мини|десно|Фабрика Grah automotive]]
Развитак саобраћаја је био важан фактор да би се развила индустрија. Баточина је [[1886]]. године железничком пругом спојена са [[Лапово|Лаповом]] и [[Крагујевац|Крагујевцем]]. Управо је близина Крагујевца допринела убрзаном развоју индустрије. Инвестициона улагања у изградњу индустријских објеката и спровођење мера за повећање производности рада, омогућили су да Баточина у релативно кратком временском периоду оствари напредак, нарочито после осамдесетих година двадесетог века.
 
Распад [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], увођење [[Санкције СР Југославији|санкција]], [[НАТО бомбардовање нашеСРЈ|бомбардовање земљеСРЈ]] и економска криза тешко су погодиле баточинску индустрију, с обзиром да је производња неких њених предузећа била везана за заводе [[Застава Ауто|Заводе Црвена застава]] у Крагујевцу, као и извоз на инострана тржишта. Производња је нагло пала, а процес [[приватизација|приватизације]] се споро одвијао. Сем тога, и недостатак обртних средстава успорава оживљавање производње у баточинским индустријскм предузећима.<ref>Д. Милановић, 2006. стр. 167-169.</ref>
 
=== Саобраћај ===
[[Слика:ŽelezničkastanicaBatočina.jpg|мини|десно|Железничка станица у Баточини]]
Повољност саобраћајност-географског положаја баточинске општине умногоме је допринела развоју саобраћаја. ПуштањемПуштање у саобраћај железничке пруге [[1887]]. године, релацијена релацији Лапово-Крагујевац, битно је утицалаутицало на развој друмског саобраћаја. У близини Баточине је и железнички чвор у Лапову који представљаповезује важнуважне међународнумеђународне и магистралнумагистралне железничкужелезничке линијулиније. Такође у близини је и савремени аутопут [[Београд]]-[[Ниш]] (део [[E75]]), од кога се одваја магистрални путни правац [[Баточина]]-[[Крагујевац]]. Захваљујући железничкожелезничком и друмском саобраћају, Баточина је повезана са [[Београд]]ом, [[Крагујевац|Крагујевцом]], [[Велика Плана|Великом Планом]], [[Јагодина|Јагодином]], [[Смедеревска Паланка|Смедеревском Паланком]], [[Свилајнац|Свилајнцем]], [[Рача|Рачом]] и другимадругим градовима.<ref>Д. Милановић, 2006. стр. 200.</ref>
 
На територији баточинске општине отпочео је са радом линијски путнички правац [[1960]]. године када је успостављена прва редовна аутобуска линија Крагујевац-Баточина-Лапово. Аутобуска станица у Баточини је изграђена [[3. септембра]] [[1975]]. године. Укупна дужина категорисаних путева у [[1994]]. години на територији баточинске општине износила је 74. километара.<ref>Д. Милановић, 2006. стр. 203.</ref> У току је изградња аутопута од Крагујевца до Баточине, koјикoји ће дуж 15 километара пролазити кроз општину Баточина.<ref>[http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=165496 Обезбеђена средства за наставак радова на изградњи аутопута Крагујевац–Баточина]</ref>
 
[[Слика:Posta u Batocini.JPG|мини|лево|Пошта у Баточини]]
Дужина железничке пруге са једним колосеком Лапово-Крагујевац износи око 14,3 километара кроз територију општине, а дужина електричне железничке пруге са два колосека Београд-Ниш на територији општине износи око 5,2 километара.<ref>Д. Милановић, 2006. стр. 204.</ref>
 
Баточина је поседовала [[пошта|пошту]] средином XIX века. Она је била смештена у конаку кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]]. Село Бадњевац је 1939. године добило пошту која је била смештена у малој кући Миће Срећковића. Ту је остала и после Другог светског рата све док није направљена зграда за пошту. Пошта у Бадњевцу је обухватала села [[Сипић]], [[Мало Крчмаре]], [[Велико Крчмаре]], [[Жировница|Жировницу]], [[Градац (Баточина)|Градац]] и [[Никшић (Баточина)|Никшић]]. Тренутно у Баточини се налази једна пошта, а у месним заједницама ван Баточине налазе се поште у Брзану, Бадњевцу и уговорне поште у Жировници и Милатовцу.<ref>Д. Милановић, 2006. стр. 205-206.</ref>
 
=== Туризам ===
[[Манастир Грнчарица]] се налази у [[Прњавор (Баточина)|Прњавору]], који је раније носио назив Грнчарица према истоименом манастиру. Према предању сматра се да га је подигао [[Стефан Драгутин|Краљ Драгутин]] крајем тринаестог или почетком четрнаестог века. Међутим према запису изнад самог улаза у манастир је запис који сведочи да је подигнут у шеснаестом веку за време владавине [[Сулејман I|Сулејман I Величанственог]]. Манастир је неколико пута паљен. Знамо да је спаљен у време [[Кочина крајина|Кочине крајине]], а да је последњи пут је страдао за време [[Други светски рат|Другог светског рата]]. После [[Други светски рат|Другог светског рата]] је потпуно обновљен. Животопис и иконостас су новији, а нови конак је изграђен [[1980]]. године.
 
[[Слика:Crkva Brvnara u Brzanu.jpg|мини|лево|150п|Црква Брвнара саграђена 1822. године]]
У [[Брзан]]у се налази црква брвнара која је саграђена [[1822]]. године и која је служила све до [[1928]]. када је сазидана данашња црква. Стара црква брвнара је као историјски споменик културе под заштитом државе. Њу је градио мајстор Јован који је такође саградио [[Манастир Покајница|Манастир Покајницу]]. Иконостас је насликао мајстор Јован Јања [[1829]]-[[1830]]. године са великом позлатом.
 
Праисторијска пећина и средњовековни град у Грацу проглашени су културним добром од великог значаја. На Јеринином брду евидентирана је палеолитска[[палеолит]]ска пећина, остаци античког утврђења, остаци мање цркве са лонгитудиналном основном и поликружном [[апсида|апсидом]]. Наведени локалитет је делимично истражен и то само на подручју цркве, па је неопходно истраживање града.<ref>Д. Милановић, 2006. стр. 218-221.</ref>
 
==== Спомен обележја на територији општине Баточина ====
== Школство ==
[[Слика:OsnovnaškolauBatočini.jpg|мини|лево|Основна школа „Свети Сава" Баточина]]
У Баточини постоји дечји вртић „Полетарац", који је основан [[1978]]. Данашњи назив Полетарац„Полетарац“ је добио [[1992]]. године.<ref>[http://www.sobatocina.org.rs/deciji%20vrtic.html Дечји вртић „Полетарац“]</ref>
 
У Баточини постоји основна школа „Свети Сава". Школа је садашње име добила [[1992]]., а до тада се звала 14„14. октобароктобар“. Њој територијално припадају издвојене четвороразредне школе у [[Кијево|Кијеву]], [[Доброводица|Доброводици]] и [[Црни Као|Црном Калу]]; издвојена осморазредна школа у [[Бадњевац|Бадњевцу]] којој територијално припадају четвороразредне школе у [[Жировница|Жировници]], [[Милатовац|Милатовцу]] и [[Прњавор|Прњавору]], и издвојена осморазредна школа у [[Брзан]]у којој територијално припада четворазредна школа у насељу Солило у Брзану.<ref>[http://www.sobatocina.org.rs/osnovna%20skola.html Основна школа „Свети Сава“]</ref>
 
Такође у месту постоји и средња школа „Никола Тесла" која је основана [[1977]].<ref>[http://www.sobatocina.org.rs/srednja%20skola.html Средња школа „Никола Тесла“]</ref>