Зоран Петровић (писац) — разлика између измена

Ради као уредник издавачке делатности Спомен - музеја ''21. октобар'' ([[Спомен-парк Крагујевачки октобар]]) и као уредник културе у крагујевачком недељнику ''Светлост''. Колумниста је [[Блиц (новине)|Блица]].

 

Зоран Петровић, рођен 5. марта 1954. године у Крагујевцу.

Од најраније младости бави се књижевним стваралаштвом, зашта добија бројне републичке и савезне награде. Касније се окушава у многим областима ставралаштва и публицистике, пише поезију, прозу, есеје, приказује књиге за крагујевачку ’’Светлост’’ „Радио Крагујевац“, часопис ’’Кораке’’, а у два наврата пише поему за ’’Велики школски час’’ (’’Свакодневна молитва’’, 1995.) и сценарио(Избор из дотадашњих поема), па чак пише и текстове за ’’[[Смак]]“ и сонгове за дечије песме. Уверен да само онај аутор који се огледао у многим књижевним жанровима може бити комплетан стваралац, Петровић се бавио и публицистичким радом. Још као гимназијалац био је стални сарадник листа ФАКК, где се бавио проблематиком културе младих, а као студент Правног факултета покренуо је и уређивао лист ’’Правник’’ из кога су касније изашли ’’Погледи’’ у којима је такође објављивао текстове и интервјуе.

Завршио је [[Прва крагујевачка гимназија|Прву крагујевачку гимназију]] и дипломирао на [[Правни факултет Универзитета у Крагујевцу|Правном факултету]] 1977-78. Те године се запошљава у [[Спомен-парк Крагујевачки октобар|Спомен-парку Крагујевачки октобар]] на месту самосталног референта на организацији културних манифестација и Великог школског часа. Године 1985. прелази у Новиско радиоинформативну и издавачку кућу Светлост, где ради као уредник издања књига и других публикација, да би касније, приликом раздвајања Светлости и Нове светлости у два мандата обављао функцију директора Издавачког предузећа Нова светлост и то све до јануара 2000. године када је са тог места, одлуком Скупштине града, постављен за директора Театра Јоаким Вујић у Крагујевцу.

 

Сем што је обављао послове генералног директора радио је и послове уметничког директора, о успешности његовог рада као уметничког руководиоца куће, сведоче бројни позиви на фестивале, освојене награде, али највише прикази и изузетно повољне критике о представама из најеминентнијих пера позоришне критике, као што су: [[Јован Ћирилов]], Жељко Јовановић, Владимир Копицл, Ђордје Лазин и готово сви критичари београдских дневних и недељних листова.

 

И раније је учествовао у позоришном животу града, не само као верни гледалац већ и као уредник фестивалског билтена и члан жирија града домаћина на Сусретима професионалних позоришта Србије, када су се они одржавали у Крагујевцу. Писао је и драмске текстове који су изводјени у крагујевачком и шабачком позоришту.

 

Након успешних пет година проведених у позоришту, Зоран Петровић остаје без посла, услед политичких промена које су се догодиле у Крагујевцу. Његов дугогодишњи пријатељ иначе уредник за културу дневних новина Блиц, Рашко Ковачевић са којим се писац упознао за време свог мандата у позоришту, увидео је неправду која је учињена Зорану Петровићу па је позвао аутора да буде колумниста у Блицу. Две године које је провео без посла, искористио је како би се вратио свом правом позиву, књижевности. Кренуо је завршавати своја дела која су му годинама стајала како и сам аутор каже у фиоци. Једно од тих дела јесте и његов роман првенац: ''Камен близанац''(2010) Геопоетика који је изазвао доста интересовања у медијима и критици. Роман је номинован и ушао у најужи избор за ''Нинову награду'', ''Виталову награду'' и ''награду Меше Селимовића''. Прво формално признање уследило је тек годину дана после издавања романа, у октобру 2011. године када је писац одлуком жирија добио ''награду Милош Црњански'' која се бијенално додељује за најбољу прву књигу из области у којима се огледао Црњански(поезија, роман, приповетка, есеј, драма, путопис, мемоари).

 

Зоран Петровић тренутно ради у Спомен-парку „21. октобар“ као уредник издавачке делатности.

 

Наравно, централно место у његовом раду заузима бављење књижевношћу где објављује велики број књига, махом код београдских издавача, што је у то време, а и данас већ чин признања високог уметничког домета који је у њима постигнут. Већина књга које ћемо навести припадају мешовитом жанру где су вешто спојени различити књижевни родови као што су поезија, кратка прича, есеј и докумeнт.

 

Поред тога објавио је и две књиге песама за децу, обе у крагујевачкој ’’Светлости’’’’Песме из трбуха’’1983. и ’’Прича о словима’’ 1987.године.

* Пан и огледало, (1978)

* Александријска критична маса, (1989)

* Обичним речима речено (у припреми)

 

* Прича о словима, (1978)

* Песме из трбуха, (1983)

 

* Мувосерине

* Магарећа кожа

 

* Распадање декадног система, (2010)

 

* Тајни досије Јосип Броз (Необјављени архиви Барског конгреса)

* Време лажи (књига разговора са Данком Поповићем)

 

* Камен близанац, (2010)

* Последња наруџбина, (2010)

* Угарак, (2011)

 

*[[Милош Црњански]], 2011,<ref name="name">*1.[http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/285775/Zoranu-Petrovicu-nagrada-Milos-Crnjanski К. Р. Зорану Петровићу награда „Милош Црњански“], [[Блиц (новине)|Блиц]]'', [[26. октобар]] [[2011]]. Приступљено: [[27. октобар]] [[2011]].</ref>

 

{{извори}}

 

*[http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2011&mm=10&nav_id=552654http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2011&mm=10&nav_id=552654 „Nagrada Crnjanski Zoranu Petroviću“]

*[http://pljuga.com/2009/04/14/smak-kragujevac/„Smak-biografija“]

 

[[Категорија:Рођени 1954.]]

[[Категорија:Крагујевчани]]

[[Категорија:Писци]]

 

[[en:Zoran Petrović (writer)]]