Јавно власништво — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот: додато hi:सार्वजनिक डोमेन
Ред 105:
''„Јавни приступ литератури, уметности, музици и филму је од суштинског значаја за очување и надградњу нашег културног наслеђа. Многа од најважнијих дела [[америчка култура|америчке културе]] су црпела креативни потенцијал јавног власништва. ''[[It's a Wonderful Life|-{It's a Wonderful Life}-]]'' [[Френк Капра|Френка Капре]] је класичан пример филма који није доживео велику популарност док није доспео у јавно власништво. Друге иконе као што су |Снежана (са седам патуљака), [[Пинокио]], [[Деда Мраз]] и [[Ујка Сем]] су израсли из ликова у јавном власништву.“'' ([http://www.creativecommons.org/])</blockquote>
 
== Јавно власништво и Интернетинтернет ==
 
Израз „јавно власништво“ често није добро схваћен и створио је значајне правне сукобе. Историјски, већина странака која је покушавала да се ухвати у коштац са проблемима јавног власништва спада у један од два табора:
Ред 112:
# Појединци и организације, корисници материјала покривених доктрином [[поштена употреба|поштене употребе]], смањивањем потребе за значајним државним или корпоративним ресурсима за тражењем појединачних преступника.
 
Са појавом [[Интернетинтернет]]а постало је међутим могуће да било ко са приступом светској мрежи „пошаље“ дела заштићена правом на копирање или другим лиценцама бесплатно и лако. Ово је погоршало од раније утемељено али погрешно веровање да ако је нешто бесплатно доступно, то мора бити у јавном власништву. Једном када су такви материјали доспели на мрежу, могу се несметано копирати међу хиљадама или чак милионима рачунара врло брзо и у суштини без трошкова.
 
Ови чиниоцу су учврстили погрешно веровање да „бесплатно доступно“ значи „у јавном власништву“. Могло би се тврдити да је с обзиром да је Интернетинтернет јавно доступно подручје, које није лиценцирано ни контролисано од стране било којег појединца, компаније или владе, све што се налази на Интернетуинтернету у јавном власништву. Овај привидан доказ запоставља чињеницу да права лиценцирања ''не'' зависе од средстава расподеле или начина набавке. Потера за кршењем права на копирање које се темељи на погрешној идеји да „информације желе да буду слободне“ је постала основна жижа индустрија чија се финансијска структура базира на контролисању дистрибуције таквих медија. Мада ово има законског основа, јавна подршка за напоре ових компанија је озбиљно поткопана веровањем да добијају „шта им следује“ за деценије прецењивања лиценцираних медија. Иронично, многи ствараоци таквих дела, првенствено писци и музичари, се налазе са обе стране сукоба, будући да су се они често борили са дистрибутерима медијума због неодговарајуће надокнаде за њихов рад а истовремено те надокнаде зависе од прихода дистрибутера.
 
Додатна компликација је да је постало изузетно популарно објављивати искључиво на Интернету. Судећи барем по закону САД, оригинална дела аутора су покривена правом на копирање чак иако немају у себи укључено формално обавештење. Међутим, такви закони су донети у време када је нагласак био на материјалима који се не могу тако једноставно и јефтино репродуковати као дигитални медијуми, нити се водило рачуна о крајњој неспособности утврђивања који скуп електронских битова је оригинал. Технички, било шта постављено на Интернет (био то [[блог]] или [[e-mail|е-писмо]]) може се сматрати као материјал заштићен правом на копирање, осим ако је другачије наглашено (многи од оних који путем Интернета пружају неке садржаје покушавају да одбране [[право на копирање|права на копирање]] задржавајући сва присвојна и репродуктивна права на сав материјал постављен на њихов [[сервер]], али потенцијал за сукоб тврдњи још увек није био темељно тестиран). Традиционалне методе доказивања оригиналсности дела, као што је физичко слање запечаћеног примерка свог рада себи добијајући тиме датирани печат од владине установе (тј. локалне [[Пошта|Поште]]), су небитне за овај нови извор креативних радова.
 
Многи људи користе Интернетинтернет да би доприносили јавном власништву или учинили дела у јавном власништву приступачнија за више људи. На пример, [[Пројекат Гутенберг]] координира труд људи који преписују дела у јавном власништву у електронску форму.
 
== Напомене ==