Градска општина Обреновац — разлика између измена

нема резимеа измене
м (razne ispavke)
'''Општина Обреновац''' је [[Београд|београдска општина]]. Заузима површину од 40.995 -{ha}-, на којој живи око 71.000 становника.
 
До [[20. век]]а носио је назив Палеж, јер је више пута, последњи пут током [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] потпуно спаљиван, а [[1859]]. обнавља га [[кнез Милош Обреновић]], по коме добија назив. Општина Обреновац је укључена у заједницу београдских општина од [[1957]].
 
Дан општине је [[20. децембар]], дан указа кнеза Милоша Обреновића којим је установљен назив Обреновац, а [[крсна слава]] [[Света Тројица|Свете Тројице]].
 
Обреновац је економски, административни и културни центар овога подручја.
 
У Обреновцу се налазе две [[термоелектрана|термоелектране]] [[Никола Тесла А]] и [[Никола Тесла Б]], које производе више од 60 процената електричних потреба [[Србија|Србије]].
 
Председник општине је Жељко Јоветић<ref>[http://docs.google.com/gview?a=v&q=cache%3ALvsym_BQ6EwJ%3Awww.obrenovac.rs%2Fzapisnik%2Fzapisnik%2520sa%2520IV%2520sednice%2520veca.pdf+%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA+%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5+%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86+%D1%98%D0%B5+%D0%96%D0%B5%D1%99%D0%BA%D0%BE+%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B&hl=sr&gl=ba&pli=1 записник са четврте седнице Већа гредске општине Обреновац]</ref>([[ДС|Демократска странка]]).
 
==Географија==
Обреновачка општина се налази у средишњем делу доњоколубарског басена, на истоку и југу се граничи са [[Шумадија|Шумадијом]], долинама [[Колубара (река)|Колубаре]] и [[Тамнава|Тамнаве]], на западу су огранци Поцерине, а на северу река [[Сава (река)|Сава]] која у свом доњем току изразито меандрира. Површина општине је 411 квадратних километара, од чега је урбанизовано око 42.
 
Највећи део тла је изразито равничарски, док су поједини делови брежуљкасти и благо брдовити, према западним падинама Авале и Парћанског виса на истоку и југоистоку, и ка Поцерју на западу.
Општина се простире између 44° 30' и 44° 45' северне географске ширине и 20° и 20° 20' источне географске дужине. Ваздушном линијом, државна граница је од Обреновца удаљене око 80 километара ка истоку.
 
У Обреновцу се укрштају важни путеви, који од Београда[[Београд]]а, удаљеног свега 29 километара ка истоку, воде на запад ка [[Шабац|Шапцу]], [[Лозница|Лозници]] и затим [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] и [[Хрватска|Хрватској]], односно ка [[Ваљево|Ваљеву]] и Ибарској магистрали.
 
==Клима==
 
Обреновац се налази готово у средишту северног умерено топлог појаса, са климом блажом од типичне панонске, континенталне. Просечна годишња температура у овој области је око 11°-{C}-, лети око 22°-{C}-, а зими око -1°-{C}-, са максималним распоном који се креће од -28°-{C}- до 40°-{C}-. У току године, количина падавина износи око 640 литара воде по квадратном метру, у сушним годинама око 440, а у кишним и до 940 литара по квадратном метру. Током године падавине су изражене у пролеће и крајем лета односно почетком јесени.
 
==Историја==
У време док се Савом пружала граница између Аустроугарске и Србије Обреновац је био значајно погранично место. Пристаниште и царина у Забрежју су били извозна веза српске државе са средњеевропским и западноевропским земљама тога доба.
 
===Почетак историје града===
За Обреновац је речено да има дугу прошлост, a кратку историју. Већ два века, он је економски, административни и културни центар овога подручја, али је најпре настао као сеоско насеље, уклештено између Тамнаве и Колубаре, под првобитним именом Палеж. Тамо где је сад, на леву обалу Тамнаве премештен је после коначног ослобађања од Турака, након 1815. године, пошто је стари, „турски“ Палеж порушен и запаљен. Писана историја га по тим именом помиње тек од почетка 18. века, од поменутог пописа становништва из 1717. године.
Најпре је настао као сеоско насеље, уклештено између [[Колубара (река)|Колубаре]] и [[Тамнава|Тамнаве]], под првобитним именом Палеж. Писана историја га по тим именом помиње тек од почетка 18. века, од поменутог пописа становништва из 1717. године. У то време, насељавали су га српски земљорадници и турске занатлије и трговци.
У то време, насељавали су га српски земљорадници и турске занатлије и трговци. За време аустриске владавине, која се на овом простору задржала до 1739. године, постаје окружно место Округа палешког, које је под собом имало 73 села. Тада је био насељен претежно Немцима, Мађарима и Јеврејима, који су му дали име Цвајбрикен, по два моста на двема рекама које су га опасавале. После повратка турака, Палеж је изгубио улогу у администрацији.
 
Тек 1836. године, нови, српски Палеж постаје, место Среза посавског, за села са леве обале Колубаре. Тада је већ био жива трговачка и занатлиска варош, у њему се отварају кафане и кафански, јавни живот узима све већу превагу над дотадашњим патријахалним породичним животом.
У то време, насељавали су га српски земљорадници и турске занатлије и трговци. За време аустриске владавине, која се на овом простору задржала до 1739. године, постаје окружно место Округа палешког, које је под собом имало 73 села. Тада је био насељен претежно Немцима, Мађарима и Јеврејима, који су му дали име Цвајбрикен, по два моста на двема рекама које су га опасавале. После повратка турака, Палеж је изгубио улогу у администрацији.
После повратка турака, Палеж је изгубио улогу у администрацији.
===19. век===
Тамо где је сад, на леву обалу Тамнаве премештен је после коначног ослобађања од Турака, након 1815. године, пошто је стари, „турски“ Палеж порушен и запаљен.
 
Палеж je [[1824.]] године званично добио своју основну школу, затим и цркву, саграђену од материјала Драгутиновог манастира у Мислођину, a [[1843]]. добија и пошту.[[1859]].
 
Тек 1836. године, нови, српски Палеж постаје, место Среза посавског, за села са леве обале [[Колубара (река)|Колубаре]]. Тада је већ био жива трговачка и занатлиска варош, у њему се отварају кафане и кафански, јавни живот узима све већу превагу над дотадашњим патријахалним породичним животом.
 
 
Изразиту наклоност Књазу Милошу, учвршћену још током и после Другог српског устанка, a од неких чак и главом плаћену у протестима за време династичких борби и изгнанства Књаза, Палежани су крунисалипослали молбоммолбу њемуКнезу Милошу лично, одмах по повратку на престо 1859. године, да њихову варош прекрсти у Обреновац. Молба је услишена, а данас се датум означавања новог имена, 20. децембар (по новом календару), слави као дан Обреновца.
Палеж je 1824. године званично добио своју основну школу, затим и цркву, саграђену од материјала Драгутиновог манастира у Мислођину, a 1843. добија и пошту.
 
Варош до краја века постепено добија и друге установе и службе: Месну штедионицу, Обреновачку задругу, првог лекара, прву апотеку, грађанску школу, забавиште, Певачко друштво, Друштво Црвеног крста, Гимнастичко друштво, а 1899. и бању, која ће му убрзо пронети глас по целој Србији! .
Изразиту наклоност Књазу Милошу, учвршћену још током и после Другог српског устанка, a од неких чак и главом плаћену у протестима за време династичких борби и изгнанства Књаза, Палежани су крунисали молбом њему лично, одмах по повратку на престо 1859. године, да њихову варош прекрсти у Обреновац. Молба је услишена, а данас се датум означавања новог имена, 20. децембар (по новом календару), слави као дан Обреновца.
Варош до краја века постепено добија и друге установе и службе: Месну штедионицу, Обреновачку задругу, првог лекара, прву апотеку, грађанску школу, забавиште, Певачко друштво, Друштво Црвеног крста, Гимнастичко друштво, а 1899. и бању, која ће му убрзо пронети глас по целој Србији!
 
=== 20. век ===
Године 1902. Обреновац је добио телефонску централу, а 1908. је у саобраћај пуштена пруга Забрежје-Обреновац-Ваљево. Све то је знатно поспешило развој занатства и трговине, а град постаје познат као житарски и трговачки центар. Просперитет је настављен после [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Прва гимназија отворена је [[1922, а све је видљивији замах индустријализације - уз стару индустрију цигле и црепа, ту су парни млинови и стругаре.]]. Електрична централа и осветљење стижу [[1928.]] , када је свечано отворена и нова пруга Обреновац - Београд.
 
[[Други светски рат]] је зауставио економски процват Обреновца.
Други светски рат је не само прекинуо и окрунио овај узлет Обреновца и његове привреде, него је његовим окончањем покренуо развојне токове у сасвим другим правцима и на другачијим принципима, што је слику старе вароши заувек послало у историју.
 
==Обреновац данас===
Обреновац полако стиче лик модерног града, иако је његов развој у великој мери бивао стихијски, као и готово свих градова у нашој земљи. Зато је развој комуналне инфраструктуре у граду непрекидна трка у којој се она брзо шири, али никад довољно да стигне у сваку привредну или „зону становања“. Али стиже полако. А Обреновац се може похвалити и одличним системом даљинског грејања, који топлом водом из Термоелектрана загрева готово све станове и пословни простор у градском подручју. И то чини врло издашно, а ни његов развој и ширење још нису досегли своје границе.
 
Обреновац је изгубио пругу, тачније, јавну железницу после 60 година рада „заменила“„аменила је индустријска пруга за транспорт угља до Термоелектрана "Никола Тесла", али је у међувремену раширена густа мрежа путева. У граду је више од 100 улица дужине око 30 километара, њиме пролази 29 километара магистралних, 74 километра регионалних и 185 километара локалних путева. Електродистрибутивна мрежа обухвата свако насеље (а зар би и смело да буде другачије у општини у којој настаје више од половине укупно произведене електричне енергије у Србији).
 
== Извори ==