Градска општина Обреновац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispavke |
Нема описа измене |
||
Ред 26:
'''Општина Обреновац''' је [[Београд|београдска општина]]. Заузима површину од 40.995 -{ha}-, на којој живи око 71.000 становника.
Дан општине је [[20. децембар]], дан указа кнеза Милоша Обреновића којим је установљен назив Обреновац, а [[крсна слава]] [[Света Тројица|Свете Тројице]].
Обреновац је економски, административни и културни центар овога подручја.
У Обреновцу се налазе две [[термоелектрана|термоелектране]] [[Никола Тесла А]] и [[Никола Тесла Б]], које производе више од 60 процената електричних потреба [[Србија|Србије]].
==Географија==
Обреновачка општина се налази у средишњем делу доњоколубарског басена, на истоку и југу се граничи са [[Шумадија|Шумадијом]], долинама [[Колубара (река)|Колубаре]] и [[Тамнава|Тамнаве]], на западу су огранци Поцерине, а на северу река [[Сава (река)|Сава]] која у свом доњем току изразито меандрира. Површина општине је 411 квадратних километара, од чега је урбанизовано око 42.
Највећи део тла је изразито равничарски, док су поједини делови брежуљкасти и благо брдовити, према западним падинама Авале и Парћанског виса на истоку и југоистоку, и ка Поцерју на западу.
Линија 42 ⟶ 43:
Општина се простире између 44° 30' и 44° 45' северне географске ширине и 20° и 20° 20' источне географске дужине. Ваздушном линијом, државна граница је од Обреновца удаљене око 80 километара ка истоку.
У Обреновцу се укрштају важни путеви, који од
==Клима==
Обреновац се налази готово у средишту северног умерено топлог појаса, са климом блажом од типичне панонске, континенталне. Просечна годишња температура у овој области је око 11°-{C}-, лети око 22°-{C}-, а зими око -1°-{C}-, са максималним распоном који се креће од -28°-{C}- до 40°-{C}-. У току године, количина падавина износи око 640 литара воде по квадратном метру, у сушним годинама око 440, а у кишним и до 940 литара по квадратном метру. Током године падавине су изражене у пролеће и крајем лета односно почетком јесени.
==Историја==
===Почетак историје града===
Најпре је настао као сеоско насеље, уклештено између [[Колубара (река)|Колубаре]] и [[Тамнава|Тамнаве]], под првобитним именом Палеж. Писана историја га по тим именом помиње тек од почетка 18. века, од поменутог пописа становништва из 1717. године. У то време, насељавали су га српски земљорадници и турске занатлије и трговци.
У то време, насељавали су га српски земљорадници и турске занатлије и трговци. За време аустриске владавине, која се на овом простору задржала до 1739. године, постаје окружно место Округа палешког, које је под собом имало 73 села. Тада је био насељен претежно Немцима, Мађарима и Јеврејима, који су му дали име Цвајбрикен, по два моста на двема рекама које су га опасавале. После повратка турака, Палеж је изгубио улогу у администрацији. ▼
Тек 1836. године, нови, српски Палеж постаје, место Среза посавског, за села са леве обале Колубаре. Тада је већ био жива трговачка и занатлиска варош, у њему се отварају кафане и кафански, јавни живот узима све већу превагу над дотадашњим патријахалним породичним животом.▼
▲
После повратка турака, Палеж је изгубио улогу у администрацији.
===19. век===
Тамо где је сад, на леву обалу Тамнаве премештен је после коначног ослобађања од Турака, након 1815. године, пошто је стари, „турски“ Палеж порушен и запаљен.
Палеж je [[1824.]] године званично добио своју основну школу, затим и цркву, саграђену од материјала Драгутиновог манастира у Мислођину, a [[1843]]. добија и пошту.[[1859]]. ▼
▲Тек 1836. године, нови, српски Палеж постаје, место Среза посавског, за села са леве обале [[Колубара (река)|Колубаре]]. Тада је већ био жива трговачка и занатлиска варош, у њему се отварају кафане и кафански, јавни живот узима све већу превагу над дотадашњим патријахалним породичним животом.
▲Палеж je 1824. године званично добио своју основну школу, затим и цркву, саграђену од материјала Драгутиновог манастира у Мислођину, a 1843. добија и пошту.
Варош до краја века постепено добија и друге установе и службе: Месну штедионицу, Обреновачку задругу, првог лекара, прву апотеку, грађанску школу, забавиште, Певачко друштво, Друштво Црвеног крста, Гимнастичко друштво, а 1899. и бању, која ће му убрзо пронети глас по целој Србији
▲Изразиту наклоност Књазу Милошу, учвршћену још током и после Другог српског устанка, a од неких чак и главом плаћену у протестима за време династичких борби и изгнанства Књаза, Палежани су крунисали молбом њему лично, одмах по повратку на престо 1859. године, да њихову варош прекрсти у Обреновац. Молба је услишена, а данас се датум означавања новог имена, 20. децембар (по новом календару), слави као дан Обреновца.
▲Варош до краја века постепено добија и друге установе и службе: Месну штедионицу, Обреновачку задругу, првог лекара, прву апотеку, грађанску школу, забавиште, Певачко друштво, Друштво Црвеног крста, Гимнастичко друштво, а 1899. и бању, која ће му убрзо пронети глас по целој Србији!
=== 20. век ===
Године 1902. Обреновац је добио телефонску централу, а 1908. је у саобраћај пуштена пруга Забрежје-Обреновац-Ваљево. Све то је знатно поспешило развој занатства и трговине, а град постаје познат као житарски и трговачки центар. Просперитет је настављен после [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Прва гимназија отворена је [[1922
[[Други светски рат]] је зауставио економски процват Обреновца.
==Обреновац данас===
Обреновац је изгубио
== Извори ==
|