Градска општина Обреновац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 29:
 
Дан општине је [[20. децембар]], дан указа кнеза Милоша Обреновића којим је установљен назив Обреновац, а [[крсна слава]] [[Света Тројица|Свете Тројице]].
 
Обреновац је економски, административни и културни центар овога подручја.
 
У Обреновцу се налазе две [[термоелектрана|термоелектране]] [[Никола Тесла А]] и [[Никола Тесла Б]], које производе више од 60 процената електричних потреба [[Србија|Србије]].
Линија 52 ⟶ 50:
 
===Почетак историје града===
Најпре је настао као сеоско насеље, уклештено између [[Колубара (река)|Колубаре]] и [[Тамнава|Тамнаве]], под првобитним именом Палеж. Писана историја га по тим именом помиње тек од почетка [[18. векавек]]а, од поменутог пописа становништва из [[1717.]] године. У то време, насељавали су га српски земљорадници и турске занатлије и трговци.
 
За време аустриске владавине, која се на овом простору задржала до [[1739.]] године, постаје окружно место Округа палешког, које је под собом имало 73 села. Тада је био насељен претежно Немцима[[Немци]]ма, Мађарима[[Мађари]]ма и Јеврејима[[Јевреји]]ма, који су му дали име Цвајбрикен, по два моста[[мост]]а на двема рекама које су га опасавале.
После повратка [[османлије|турака]], Палеж је изгубио улогу у администрацији.
 
За време аустриске владавине, која се на овом простору задржала до 1739. године, постаје окружно место Округа палешког, које је под собом имало 73 села. Тада је био насељен претежно Немцима, Мађарима и Јеврејима, који су му дали име Цвајбрикен, по два моста на двема рекама које су га опасавале.
После повратка турака, Палеж је изгубио улогу у администрацији.
===19. век===
Тамо где је сад, на леву обалу [[Тамнава|Тамнаве]] премештен је после коначног ослобађања од [[Османлије|Турака]], након [[1815.]] године, пошто је стари, „турски“ Палеж порушен и запаљен.
 
Палеж je [[1824.]] године званично добио своју основну школу, затим и цркву, саграђену од материјала Драгутиновог манастира у Мислођину, a [[1843.]]. добија и пошту.[[1859]] .
 
Тек [[1836.]] године, нови, српски Палеж постаје, место Среза посавског, за села са леве обале [[Колубара (река)|Колубаре]]. Тада је већ био жива трговачка и занатлиска варош, у њему се отварају кафане и кафански, јавни живот узима све већу превагу над дотадашњим патријахалним породичним животом.
 
Палежани су послали молбу [[Милош Обреновић|Кнезу Милошу]] , одмах по повратку на престо [[1859.]] године, да њихову варош прекрсти у Обреновац. Молба је услишена, а данас се датум означавања новог имена, 20. [[децембар]] (по новом календару), слави као дан Обреновца.
 
Варош до краја века постепено добија и друге установе и службе: Месну штедионицу, Обреновачку задругу, првог лекара, прву апотеку, грађанску школу, забавиште, Певачко друштво, Друштво Црвеног крста, Гимнастичко друштво, а [[1899.]] и бању, која ће му убрзо пронети глас по целој [[Србија|Србији]].
Палежани су послали молбу Кнезу Милошу , одмах по повратку на престо 1859. године, да њихову варош прекрсти у Обреновац. Молба је услишена, а данас се датум означавања новог имена, 20. децембар (по новом календару), слави као дан Обреновца.
 
Варош до краја века постепено добија и друге установе и службе: Месну штедионицу, Обреновачку задругу, првог лекара, прву апотеку, грађанску школу, забавиште, Певачко друштво, Друштво Црвеног крста, Гимнастичко друштво, а 1899. и бању, која ће му убрзо пронети глас по целој Србији.
 
=== 20. век ===
Године [[1902.]] Обреновац је добио телефонску централу, а [[1908.]] је у саобраћај пуштена пруга Забрежје-Обреновац-[[Ваљево]]. Све то је знатно поспешило развој занатства и трговине, а град постаје познат као житарски и трговачки центар. Просперитет је настављен после [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Прва гимназија отворена је [[1922.]]. Електрична централа и осветљење стижу [[1928.]] , када је свечано отворена и нова пруга Обреновац - Београд.
 
[[Други светски рат]] је зауставио економски процват Обреновца.
 
===Обреновац данас===
 
Обреновац је изгубио јавну железницу после 60 година рада „аменилазаменила је индустријска пруга за транспорт угља до Термоелектрана "Никола Тесла", али је у међувремену раширена густа мрежа путева. У граду је више од 100 улица дужине око 30 километара, њиме пролази 29 километара магистралних, 74 километра регионалних и 185 километара локалних путева. Електродистрибутивна мрежа обухвата свако насеље (а зар би и смело да буде другачије у општини у којој настаје више од половине укупно произведене електричне енергије у [[Србија|Србији]]).
 
Обреновац је изгубио јавну железницу после 60 година рада „аменила је индустријска пруга за транспорт угља до Термоелектрана "Никола Тесла", али је у међувремену раширена густа мрежа путева. У граду је више од 100 улица дужине око 30 километара, њиме пролази 29 километара магистралних, 74 километра регионалних и 185 километара локалних путева. Електродистрибутивна мрежа обухвата свако насеље (а зар би и смело да буде другачије у општини у којој настаје више од половине укупно произведене електричне енергије у Србији).
 
== Извори ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
{{Портал|Београд}}