Михаил I Фјодорович — разлика између измена

| владавина = [[1613]] — [[1645]].

После победе [[Димитриј Пожарски|Димитрија Пожарског]] [[1612]]. године над окупационом пољском војском, прихваћена је одлука о потреби окупљања парламента по преседану из [[1598]]. године ради избора новог цара. Тамо окупљени представници пре свега бољара и цркве су као идеалног кандидата изабрали '''Михајла Романова'''. Разлог за гласање свештенства у његову корист се налазио у чињеници да је млади будући цар тада живео у манастиру, а његов отац који се тада налазио у пољском заробљеништву је био је веома утицајан члан цркве. Бољари су с друге стране у њему видели младића из утицајне породице којим ће се лако управљати. Разлог идентичан овоме ће имати и аустријско врховништво за избор [[Франц Јозеф I|Франца Јозефа I]] [[1848]]. године. Чињеница да је велики кнез [[Москва|Москве]] [[Симеон Бекбулатович]] још увек био жив и да је током живота био ожењен с блиском рођакомрођакињом [[Иван IV|Ивана IV]] је за бољаре је била неважна. Он је тада већ био престар, преискусан да би се с њим управљало. Додатни отежавајући фактор при избору било је његово татарско порекло.

Службено у народу представљени разлози за његов избор су били што је он рођак по женској линији цара [[Фјодор I|Фјодора I]] и што му је деда накратко био регент царства заједно с [[Борис Годунов|Борисом Годуновим]] [[1584]] — [[1585]]. године.

Млади цар се по преузимању власти одмах нашао у незгодној ситуацији. Те [[1613]]. године [[Русија]] је била истовремено у рату са [[Шведска|Шведском]] и [[Пољска|Пољском]] које су такође међусобно ратовале. Обе те државе водиле су рат с циљем потпуне анексије Руског царства. Шведска која је почела рат још [[1610]]. година након пада свог царског пријатеља [[Василије IV Шујски|Василија IV Шујског]] је током [[1613]]. и [[1614]]. године побеђивала, али тада се ратна ситуација блокирала успешном одбраном Пскова од страна војске '''Михајла I.''' По мировном уговору из [[1617]]. године [[Русија]] је изгубила у XVI веку тешко стечени излаз на [[Балтичко море]] и Источну Карелију.

Михаил I је у потпуности успео испунити очекивања бољара који су га изабрали. У свим државним стварима он ради свог начина размишљања никада није издавао наређења него је допуштао другима да управљају преко њега. Због таквог начина управљања држава је напредовала у свим смеровима када његов отац [[патријарх Филарет]] несебично руководи државним пословима између [[1619]]. и [[1633]]. године. Ствари су се драстично мењале када је државно управљање падало у руке бољара који су знали да им је то идеално време за богаћење. То доба између [[1634]]. и [[1645]]. године је било раздобље корупције када држава више није била угрожена. За потпуну слику његових "добротвора" који су владали не сме му се заборавити ни мајка чије раздобље је оно прво, ратно између [[1613]]. и [[1619]]. године. Без обзира на све то држава коју наслеђује његов син [[Алексеј I Михајлович]] [[13. априла]] [[1645]]. је потпуно је уређена са међународно признатом независношћу што [[1613]]. године није био случај.

Прича о Михаилу Романову никако не може завршити без приче о руском народном хероју и мученику Ивану Сусањину. По службеном писму из [[1619]]. године на вест о избору новога цара пољске трупе су кренуле убити цара. Када су ушли у провинцију где '''Михајло Романов''' живи, нису знали пут до његове куће. Тада им се понудио сељак [[Иван Сусањин]] да им покаже пут. Он је ту војску у доба хладнеог руског фебруара одвео у шуму из које нити он нити војници нису изашли. Овај догађај је у доба Руског царства кориштен у пропагандне сврхе ради доказа повезаности династије Романов са сељацима. У доба комунизма овај догађај се представљао као пример крајње пожртвоване борбе за слободу.