Радован Караџић — разлика између измена

}}

'''Др Радован Караџић''' је политичар и бивши председник [[Република Српска|Републике Српске]]. По занимању психијатар. Успешан је песник и књижевник награђиван највећим наградама. Оптужен је 1995. од стране [[Хашки трибунал|Хашког трибунала]]. Већина Срба га сматра херојем, па се подржан од народа од 1996. успешно сакрива.

 

Рођен је [[19. јун]]а [[1945]]. у [[дурмитор]]ском селу Петница, код [[Никшић]]а. Отац Вуко био је занатлија, обућар и кројач, и [[гуслар]], свирао на двојницама и типле. Караџићи су пореклом са [[Косово|Косова]], потом су живели у Лијевој Ријеци, Бањанима и под Дурмитором. Основну школу завршио је у Никшићу. Са 15 година дошао у [[Сарајево]] и уписао медицинску школу, па медицински факултет (специјализовао је неуропсихијатрију) у Сарајеву. Део школовања провео и у [[САД]]. Радио у државној болници у Сарајеву. Ожењен је Љиљаном Зелен-Караџић, има децу Соњу и Сашу. Писао је песме (1966. написао прву књигу). По националности је Србин - православац, слави Светог Архангела Михаила. Сматрају га изузетно стрпљивим и сталоженим, слаткоречив је и вешт преговарач.

 

Године [[1987]]. провео је 11 месеци у [[затвор]]у под оптужбом за проневере, али је пуштен због недостатка доказа. Политиком је почео да се бави [[1989]]. године када је изабран за председника [[СДС]]-а. Пре рата је био [[психијатар]] (стручњак за депресије), у време рата вођа босанских Срба и председник Републике Српске од [[12. мај]]а [[1992]]. године. Караџић је на мировним преговорима у Атини, под снажним притиском из Београда и света, условно прихватио Венс-Овенов мировни план, али га је Скупштина Републике Српске потом одбила, што је узроковало потпуну блокаду Републике Српске од стране СР Југославије. Хашки трибунал је [[24. јул]]а и затим [[16. новембар|16. новембра]] [[1995]]. подигао оптужницу против Радована Караџића и ратног команданта ВРС Ратка Младића. Караџић због тога није могао бити члан делегације Савезне Републике Југославије (у српским медијима: заједничке делегације СРЈ и РС) на дејтонским мировним преговорима; чланови делегације из Републике Српске су тада одбили нека од коначних решења (предају главнине Сарајева Федерацији на пример), али је то противљење прегласао део делегације из СРЈ (Милошевић је имао "златни глас"). Сам Караџић је [[30. јун]]а [[1996]]. године под снажним притиском међународне заједнице и председника [[Србија|Србије]] [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] напустио политички живот и председничка овлашћења пренео на потпредседницу РС [[Биљана Плавшић|Биљану Плавшић]].

 

Оптужница Хашког трибунала терети Радована Караџића по 11 тачака, и то:

*за протеривање на политичкој, расној и верској основи, депортације, и друге нехумане чинове - присилно пресељавање (злочини против човечности)

*за незаконито уношење терора међу цивиле и држање талаца (кршење закона и обичаја ратовања).

 

Караџићеви браниоци, међу којима се издваја проф. [[Коста Чавошки]], побијају ове оптужбе, наводећи да он често није имао командну одговорност, те да је издао више команди о поштовању ратног права.<ref>[http://www.balkan-archive.org.yu/kosta/autori/cavoski.kosta/karadzic.e1.html "The Hague against Justice Revisited: The Case of Dr. Radovan Karadžić" by Kosta Cavoski]</ref>

 

У једној анкети спроведеној 2004. у Републици Српској, већина грађана је у Караџићу видела неправедно оптуженог хероја а не ратног злочинца. <ref>[http://www.danas.co.yu/20040724/hronika1.html Данас: „Karadžić i Mladić devet godina van domašaja pravde“]</ref> <ref>[http://www.durmitorcg.com/opsirnije.php?id=4148&cat=vesti%20(home%20page) Дурмитор: „ZA GRAĐANE RS, KARADŽIĆ JE HEROJ!“]</ref>

 

 

Удружење руских писаца је доделило Радовану Караџићу књижевну награду [[Михаил Шолохов]] за 1994. за његов књижевни допринос <ref>[http://www.montenegro.org/pen.html MONTENEGRIN P.E.N. CENTER]</ref> <ref>[http://www.mail-archive.com/news@antic.org/msg03067.html www.ANTIC.org Moscow: SHOLOHOV PRIZE TO MILOSEVIC]</ref>.