Рудолф Бручи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 23:
Одлучујући тренутак у његовој каријери композитора је било освајање првог места на међународном такмичењу композитора Краљице Елизабете Белгијске у [[Брисел]]у [[1965]], са симфонијом ''Леста''. Ову награду је освојио у конкуренцији више од 250 композитора из 26 земаља.
== Општи допринос ==
Седамдесетих година 20. века Бручи је пресудно утицао на успон [[Akademija umetnosti Univerziteta u Novom Sadu|Академије уметности у [[Нови Сад|Новом Саду]] чији је био и први декан, која је имала најквалитетнију катедру за музику у бившој Југославији (са академијом је чак и Алфред Шнитке (-{''Alfred Schnittke''}-) потписао уговор). Као музички делатник, оставио је дубок траг на новосадској музичкој сцени учествујући у оснивању нове зграде опере, и радећи на оснивању филхармоније и средње музичке школе. Био је један од оснивача Војвођанске академије наука и уметности (ВАНУ), и након њеног утапања у Српску академију, био је један од академика који су се залагали за њено поновно оснивање.
 
== Најзначајнија дела ==
У центру његовог музичког рада је увек био симфонијски оркестар за који је и написао своја најбоља дела. Осим већ поменуте ''Симфоније Леста'' (ставови: -{I Presto-Doppia fuga-Presto II Adagio come una passacaglia III Vivacissimo fantastico}-), ''Трећа Симофнија'' је једно од његових најквалитетнијих дела, а следе симфонијска поема ''Маскал'', ''Метаморфозе -{B-A-C-H}-'' за гудаче, балети ''Катарина Измајлова'', ''Златни Демон'', ''Кирка'', кантата ''Војводина'' на стихове Мирослава Антића и његове [[опера|опере]] ''Прометеј'' и ''[[Гилгамеш (опера)|Гилгамеш]]''.