Restrikcioni modifikacioni sistem — разлика између измена

м
 
Bakterije imaju [[restrikcioni enzim|restrikcione enzimime]], koji se nazivaju i ''restrikcione endonukleaze'', koji presecaju dvostruke [[DNK]] lance u fragmente na specifičnim mestima. Oni se zatim dalje razgrađuju posredstvom drugih endonukleaza. Infekcija se sprečava putem efektivnog uništavanja strane [[DNK]] unesene infektivnim agensom (poput [[bakteriofag]]a). Aproksimativno četvrtina poznatih bakterija poseduje RM sisteme i tih oko jedne polovine ima više jednog tipa sistema.
 
Sekvence prepoznavanja restrikcionih enzima su veoma kratke. One su prisutne u bakterijskoj DNK na više mesta. Da bi se sprečilo razlaganje sopstvene DNK, bakterija označava svoju DNK dodavanjem [[metil grupa]] na nju. Ta modifikacija ne ometa uparivanje baza, jer je obično samo nekoliko specifičnih baza modifikovano na svakom lancu.
 
Endonukleaze presecaju unutrašnje/neterminalne fosfodiesterske veze. Restrikcione endonukleaze presecaju samo nakon prepoznavanja specifične sekvence DNK, koja je obično 4-6 baznih parova duga, i često je [[Palindromi|palindromna]].
 
== Reference ==