Restrikcioni modifikacioni sistem — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 11:
'''Sistemi tipa I''' su najkompleksniji. Oni se sastoje od tri polipeptida: R (restrikcija), M (modifikacija), i S (specificičnost). Rezultirajući kompleks može da preseca i metiliše DNK. Obe reakcize koriste ATP. Presecanje se često javlja na znatnom rastojanju od mesta prepoznavanja. ''S'' podjedinica određuje specifičnost restrikcije i metilacije. Presecanje se javlja na promenljivim rastojanjima od mesta prepoznavanja, tako da diskretni opsezi nisu lako uočljivi [[Електрофореза|gel elektroforezom]].
'''Sistemi tipa II''' su najjednostavniji i predominantni. Umesto da rade u kompleksu, [[metiltransferaza]] i [[endonukleaza]] su kodirane kao dva zasebna proteina i deluju nezavisno. Oba proteina prepoznaju isto mesto prepoznavanja, te imaju kompetitivno dejstvo. Metiltransferaza deluje kao [[monomer]] koji metiliše jedan po jedan lanac dupleksa. Endonukleaza deluje kao [[proteinski dimer|homodimer]], koji preseca oba lanca. Do presecanja dolazi na definisanoj poziciji blizo ili unutar sekvence prepoznavanja, čime se proizvode diskretni fragmenti tokom elektroforeze na gelu. Iz tog razloga se sistemi tipa II koriste u laboratorijama za [[ДНК анализа|DNK analizu]] i [[molekulsko kloniranje|kloniranje gena]].
== Reference ==
| |||