Martin Segon — разлика између измена

Kada je [[Osmansko Carstvo]] počelo da osvaja sve veći deo Evropske teritorije pape su slale svoje misionare na Balkan da špijuniraju Osmanske snage i njihovu organizaciju na teritorijama koje su osvojili. Jedan od takvih misionara je bio i Martin Segon. [[Papa Sikst IV]] je naložio Martinu Segonu da putuje Balkanom i proučava pravce koji mogu da budu upotrebljeni za presretanje Osmanlija.<ref>{{cite book|last=Bojović|first=Zlata|title=ГО­ДИ­ШЊАК Катедре за срп­ску књижевност са јужнословенским књижевностима|year=2010|publisher=Филолошки факултет Универзитета у Београду|location=Belgrade|url=http://www.fil.bg.ac.rs/katedre/skjsk/godisnjak/Godisnjak-katedre-za-srpsku-knjizevnost-2010.pdf|author=Zlata Bojović|authorlink=Хришћанска мотивација у дубровачком барокном еп­ском п­есништву|accessdate=2 April 2012|page=24|quote=п­ап­е увиђају величину оп­асности за хришћански свет и п­очињу да шаљу мисије на Балкан које ће извиђати турске снаге и њихово устројство на освојеној територији.... Са тим циљем уп­утио је... п­ап­а Сикст IV ... Мартина Сегона, „родом Которанина а п­ореклом Србина из Новогамонта друкчије Новобрда названог“ да п­утује Балканом и исп­итује оне п­равце на којима би се могли п­ресрести Турци.}}</ref> Izveštaje koje je pisao je slao papi Sikstu IV početkom 1480, pre nego što je [[Gedik Ahmed Paša]] organizovao napad na [[Otranto]].<ref>{{cite book|title=actes du Colloque interdisciplinaire|year=1975|publisher=A.I.E.S.E.E|url=http://books.google.rs/books?id=dm7aAAAAMAAJ&q=%22martinus+segonus%22&dq=%22martinus+segonus%22&hl=en&sa=X&ei=i2Z5T8qkAcPgtQawm-W9BA&ved=0CDIQ6AEwAQ|accessdate=2 April 2012|page=281|quote=un mémoire envoyé par l'évêque Martinus Segonus (ou Segonius) de Ulcinij au pape Sixte IV dans les premiers mois de 1480, lorsque se profilait à l'horizon l'expédition navale de Ghedik Ahmed pasha}}</ref> Segonov izveštaj je prevazišao svoju osnovnu svrhu jer je uključivao i Segonova zapažanja prevashodno o Srbiji sa kraja 15. veka, njenoj istoriji, etnologiji, geografiji, dvorcima, manastirima, Dubrovačkim trgovcima, ljudima i njihovim karakterima, [[Bitka na Kosovu|Bici na Kosovu]], epskoj poeziji...<ref>{{cite book|last=Bojović|first=Zlata|title=ГО­ДИ­ШЊАК Катедре за срп­ску књижевност са јужнословенским књижевностима|year=2010|publisher=Филолошки факултет Универзитета у Београду|location=Belgrade|url=http://www.fil.bg.ac.rs/katedre/skjsk/godisnjak/Godisnjak-katedre-za-srpsku-knjizevnost-2010.pdf|author=Zlata Bojović|authorlink=Хришћанска мотивација у дубровачком барокном еп­ском п­есништву|accessdate=2 April 2012|page=24|quote=Иако п­о богатству садржаја овај извештај далеко п­ревазилази своју намену, јер су у њему забележена многобројна сведочанства о Србији с краја XV века историјске, етнолошке, географске, антроп­олошке, културолошке п­рироде, о градовима, п­ределима, утврђењима, манастирима, дубровачким трговачким колонијама, о људима и њиховом карактеру, о Косовском боју, о п­евању јуначких п­есама и др...., у мањој мери и других крајева, }}</ref> Feliks Petančić je objavio Segonov rukopis 1522 godine pod nazivom -{''De itineribus in Turciam libellus''}-.<ref>{{cite book|last=Ćirković|first=Sima|title=Izvori Mavra Orbina: addenda et corrigenda|year=2011|publisher=Zavod za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu|url= |author=Sima Ćirković|editor=Hrvoje Gračanin|accessdate=2 April 2012|page=60|language=Serbian|quote= spis Petančića De itineribus in Turciam libellus (1522.). Posle otkrića Segona pokazalo se da taj spis ustvari pripada njemu}}</ref>

 

 

== Reference ==