Недељко Парезановић — разлика између измена

нема описа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
 
== Биографија ==
Основну школу је завршио у [[Ивањица|Ивањици]], а средњу школу у [[Београд|Београду]]. Дипломирао је 1957. године на [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду|Природно-математичком факултету Универзитета у Београду]] на групи за механику 1957. године. На истом факултету је и докторирао 1961. код професора [[Тадија Пејовић|Тадије Пејовића]].
 
Основну школу је завршио у [[Ивањица|Ивањици]], а средњу школу у [[Београд|Београду]]. Дипломирао је на [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду|Природно-математичком факултету Универзитета у Београду]] на групи за механику 1957. године. На истом факултету је и докторирао 1961. код професора [[Тадија Пејовић|Тадије Пејовића]].
 
Од 1950-1957. године је радио у студију [[Радио Београд|Радио Београда]], а по дипломирању прелази у [[Војно-технички институт]] у Београду. Године 1959. прелази у [[Институт за нуклеарне науке Борис Кидрич]] у [[Винча|Винчи]], а 1961. године прелази у [[Институт Михајло Пупин]] у Београду. Универзитетску каријеру почиње у звању ванредног професора на [[Електронски факултет у Нишу|Електронском факултету у Нишу]], а на [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду]] прелази 1972. године. На овом факултету је изабран у звање редовног професора 1980. године. На овом факултету остаје до одаска у пензију 1997. године са 46 година радног стажа, од чега 40 година у области рачунарства. Био је руководилац рачунског центра [[Математички институт|Математичког института]] у Београду и шеф Катедре за рачунарство и информатику [[Математички факултет у Београду|Математичког факултета у Београду]] од њеног оснивања. За своја предавања писао је уџбенике, најзначајнији су били „Програмски језик Fortran IV“ и „Основи рачунарских система“. Био је ментор више докторских дисертација, међу којима су [[Војислав Стојковић]] (1981), [[Гордана Павловић-Лажетић]] (1988), [[Иван Обрадовић]] (1991), [[Душко Витас]] (1993), [[Цветана Крстев]] (1997), [[Сања Петровић]] (1997) и други.
 
Радио је на развоју више домаћих рачунара: „Космос“ у [[Институт Михајло Пупин |Институту Михајло Пупин]] у Београду у сарадњи с Институтом за аутоматику и телемеханику из Москве, [[CER-11]] и [[CER-30]] у [[Институт Михајло Пупин|Институту Михајло Пупин]] у Београду и [[TRS 501]] и [[TRS 511]] за потребе [[Творница рачунских стројева|Творнице рачунских стројева]] у Загребу.
 
== Спољашње везе ==
 
[[Категорија:Рођени 1932.]]
[[Категорија:Ивањичани]]
[[Категорија:Српски математичари]]
[[Категорија:Редовни професори Универзитета у Београду]]