|
[[Слика:Sorbische Ostereier.jpg|мини|200п|[[Васкршња јаја]] из [[Лужички Срби|лужичке Србије]]]]
[[Слика:Pareci.jpg|мини|200п|Пaреци, врста пецива која се припрема за Ускрс, а која симболизује Христов венац]]
'''Ускрс''' или '''Васкрс''' ([[старословенски|стсл]]. ''-{въскръс}-'', [[Архаизам|арх]]. ''Великден'') је [[хришћанство|хришћански]] празник којим се прославља [[Исус Христос|Исусово]] [[васкрсење]] из [[смрт]]и. По [[хришћанство|хришћанском]] веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље после [[велики петак|Великог петка]]. То је покретни празник и празнује се после јеврејске [[Пасха|Пасхе]] ({{јез-хеб|pessach}}) у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код источних хришћана, Ускрс најраније може да падне [[4. април]]а, а најкасније [[8. мај]]а, а код западних хришћана увек пада између [[22. март]]а и [[25. април]]а.
== Значај ==
[[Слика:Receiving the Holy Light at Easter.jpg|мини|200п|десно| Примање благодатног огња на Ускрс]]
Из [[теологија|теолошке]] перспективе, УскрсВаскрс представља најважнији хришћански празник, којим се изражава радост, због коначне победе сина [[Бог|Божијег]], над смрти и прогонством. По тумачењу неких [[протестантизам|протестаната]], не УскрсВаскрс него [[Велики петак]] представља највећи хришћански празник, зато што се човечанство већ Исусовом смрти а не његовим ускрснућем, ослободило [[грех]]ова. Али, та теорија негира постојање живота после смрти, пошто Исус по Светом писму, смрт побеђује тек својим ускрснућем. Многи хришћани у томе и виде смисао и значење УскрсаВаскрса.
== Обичаји и симболи ==
===УскршњаВаскршња јаја===
Почетак обичаја да се за УскрсВаскрс припремају јаја потиче из времена [[Марија Магдалена|Марије Магдалене]], која је приликом ширења јеванђелија у [[Рим]]у изашла пред [[Тиберије|цара Тиберија]] са речима "Христос васкрсе" и пружила му на дар офарбано јаје. Туцање јајета и лом љуске, која симболише окове, представља почетак новог живота.
И данас се за овај празник у народу су устаљени многи обичаји, који нарочито веселе децу. За тај дан се фарбају јаја, највише црвеном бојом (мада се користе и друге боје), поклањају се јаја и туца се јајима.
== Порекло назива ==
=== Српски ===
Васкрс и васкрсење су црквенословенски називи (српска редакција), док су Ускрс и ускрснуће народни облици.<ref>{{cite book |last=Клајн|first=Иван|authorlink=Иван Клајн|coauthors= |editor= |others= |title= Речник језичких недоумица|origdate= |origyear=2008 |origmonth= |url= |format= |accessdate=|accessyear= |accessmonth= |edition= |date= |year= |month= |publisher= |location= |language= |id=ISBN 978-86-515-0212-8 |doi = |pages=одредница Васкрс, стр. 33 |chapter= |chapterurl= |quote = }}</ref> У употреби се у Србији могу чути још и Воскрес и воскресеније, као црквенословенски називи из руске редакције.
=== Немачки, енглески ===
[[Слика:Воскресение.JPG|мини|200п|Васкршња литургија у [[Казањска катедрала у Москви|Казањској катедрали]] у Москви.]]
Појмови за УскрсВаскрс у њемачкомнемачком (''-{Ostern}-'') и енглеском (''-{Easter}-'') су вјероватно истог порекла. По питању [[етимологија|етимологије]] постоји више теорија:
* По речнику порекла речи Дуден ({{јез-њем|Duden}}), реч ''-{Ostern}-'' потиче из времена пре прихватања хришћанства од стране германских народа а означавала је пољанску ({{јез-њем|Heiden|необрађено земљиште, поље, пољана}}) пролећну прославу, чији назив могуће потиче од имена пољанске богиње пролећа. Њено име је у староенглеским текстовима писано као -{Eostrae}- и сродно је са називима из других језика: ведски - ''-{usrā}-'', старогрчки - ''[[Еос (митологија)|-{ēōs}-]]'', литвански - ''-{aušra}-'' или латински - ''-{aurora}-'' ('зора').
<!--
== УскрсВаскрс у умјетностиуметности ==
-->
| 