Рачунање датума Ускрса — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 1:
'''Рачунање датума УскрсаВаскрса''' је начин одређивања датума покретног хришћанског празника [[ускрс]]а. На [[запад]]у се означава речју -{'''''computus'''''}-, што је [[Латински језик|латински]] израз за термин [[рачун]]ање. Овај назив [[хришћанска црква]] употребљава још од раног [[Средњи вијек|средњег века]].
 
Према канонском правилу, [[Ускрс]] се слави прве [[Недеља|недеље]] након четрнаестог дана [[Лунарни месец|лунарног месеца]] (што одговара [[Пуни месец|пуном месецу]]) који пада на [[21. март]] или после њега (номинално на дан [[Пролеће|пролећне]] [[Равнодневница|равнодневнице]]). Да би одредиле тачан датум празника, хришћанске цркве су изабрале метод дефинисања израчунатог „црквеног“ пуног месеца, уместо да одреде датум посматрањем [[месец]]а, као што су у то време чинили [[Јевреј]]и.
Ред 7:
==Историја==
 
УскрсВаскрс је најважнији хришћански празник. У складу са тим, тачан датум празновања је био разлог више расправа, од којих прва датира из [[154]]. године, када су се састали [[рим]]ски [[епископ]] [[Папа Анисет|Анисет]] и [[Поликарп Смирнски|Поликарп]], епископ [[Смирна|Смирне]]. За Хришћане који су користили римски световни Јулијански календар ([[соларни календар]]), проблем се састојао у томе што су се Христово страдање и ускрснуће збили у време<ref>[[Јеванђеље по Јовану]] каже да је Христ умро на крсту дан уочи Пасхе, односно 14. дана месеца нисана. Према [[Јеванђеље|јеванђељима]] по [[Јеванђеље по Марку|Марку]], [[Јеванђеље по Луки|Луки]] и [[Јеванђеље по Матеју|Матеју]], то се догодило на први дан Пасхе, тј. 15. нисана.</ref> јеврејског празника [[Песах]], који се слави у складу са јеврејским [[лунисоларни календар|лунисоларним календаром]], па би одређивање датума УскрсаВаскрса према римском календару имало за последицу да би датум прославе пао у време које није повезано са јеврејским обичајима везаним за Песах.
 
На [[Први васељенски сабор|Првом никејском сабору]], одржаном [[325]]. године, договорено је да хришћани треба да користе заједнички начин да одреде датум Ускрса, који би био потпуно независан од јеврејске методе<ref>Погледати [http://ccel.org/fathers2/NPNF2-03/Npnf2-03-10.htm#P1155_247748 „писмо цара Константина одсутним епископима“]</ref>. Тада је донета и одлука да ће се празновати само [[недеља|недељом]], јер је то -{''dies Domini''}-, дан у недељи на који је [[Христ]] васкрсао, због чега је проглашен светим даном у [[седмица|седмици]] ([[Квартодециманисти]] су желели да, попут Јевреја, увек прослављају Ускрс на четрнаести дан јеврејског месеца [[Нисан]]а, без обзира који би то дан у седмици био)<ref>У књизи [[Филип Шаф|Филипа Шафа]], ''Историја хришћанске цркве'', књига 3, одељак 79, [http://www.ccel.org/ccel/schaff/hcc3.iii.x.vi.html Време Ускршњих празника] пише: „Било је захтевано да се празник ускрснућа свугде слави недељом, и да то никад не буде на датум јеврејског празника Песах, али да увек буде после четрнаестог дана месеца Нисана, у недељу после првог пролећног пуног месеца. Водећи мотив за ово правило је било противљење Јудаизму, који је омаловажио страдање тако што је разапео Господа.“ </ref>. Међутим, иако је на сабору донето неколико практичних одлука које су послужиле као смернице за рачунање датума, било је потребно да прође неколико векова да би се усвојила општа метода која је прихваћена у [[Хришћанство|хришћанству]], а према којој се Ускрс слави у прву недељу после првог пуног месеца по пролећној равнодневници.