Штитна жлезда — разлика између измена

м
== Положај, односи и грађа ==
 
Штитаста жлезда (-{''glandula thyreoidea''}-) је највећа ендокрина жлезда, у зависности од аутора њен облик се описује као облик: штита, лептира, слова -{Н}- (латинице) или потковице. Налази се у увратном делу непосредно испод [[гркљан]]а, а испред и са страна [[душник]]а. Причвршћена је за тиреоидну хрскавицу гркљана и покреће се приликом гутања. Састоји се од два режња, левог (-{''lobus sinister''}-) и десног (-{''lobus dexter''}-), који су повезани сужењем-истмус {{јез-лат |isthmus}} и налази се у висини 2. и 3. хрскавице душника). Понекад постоји и трећи, пирамидални режањ ({{јез-лат|lobus pyramidalis}}) у средњем делу жлезде који је ембрионални заостатак.
 
Режњеви су облика тростране пирамиде или купе чији је врх усмерен навише тј. база наниже. А поред тога на њој можемо разликовати и три стране (предње-спољашњу, унутрашњу и задњу). Она је у блиским односима са органима и крвним судовима предњег дела врата. База је у висини пете или шесте хрскавице душника, а врх допире до средине плоче штитасте хрскавице гркљана одговарајуће стране. Предње-спољашња страна је у односу са: стернохиоидним, стернотироидним и делимично стерноклеидомастоидним мишићем. Док је унутрашња у односу са бочним деловима штитасте и прстенасте хрскавице гркљана. А задњом страном је у односу са заједничком каротидном артеријом као и са параштитним жлездама.
 
Она је меке и еластичне конзистенције, те се не може палпирати. У сваком режњу налази се доста режњића који настају као последица поделе режњева помоћу фиброзне чахуре којом је обмотана и која се пружа у дубину градећи фиброзне преградице, који су сачињени од [[фоликул]]а, а они су основна фукнционална јединица штитне жлезде.
[[Слика:Thyoid-histology.jpg|мини|300|десно|Хистолошка грађа штитасте жлезде (коња)<br>1-фоликули испуњени колоидом<br>2-коцкасте ћелије<br>3-крвни капилари]]
 
Фоликули су обложени [[базална мембрана|базалном мембраном]] на којој се налази један ред коцкастих [[епител]]них ћелија, које секретују у унутрашњост фоликула супстанцу колоид. Колоид садржи гликопротеин велике молекуларне масе, [[тиреоглобулин]]. Разлагањем овог молекула настају хормони штитасте жлезде. Између коцкастих, епителних ћелија налазе се и Ц-ћелије (парафоликуларне ћелије), које секретују [[калцитонин]].