Зоран Боровина — разлика између измена

'''Зоран Боровина''' ([[Мало Поље (Хан Пијесак)|Мало Поље]], [[ФНРЈ]], [[14. фебруар]] [[1952]]. — [[Српско Сарајево]], [[Република Српска]], [[4. децембар]] [[1992]]) је био [[пуковник]] [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]].

Рођен је 1952. у Малом Пољу код [[Хан Пијесак|Хан Пијеска]]. Основну школу и гимназију је завршио у Хан Пијеску након чега уписује [[Војна академија|Војну академију]] (Југословенска народна армија) у [[Београд]]у. Посљедњу годину студија је завршио у [[Војна академија (Рајловац)|Војној академији у Рајловцу]]. Године 1992. генерал [[Ратко Младић]] га поставља за команданта [[Илиџанска бригада|Илиџанске бригаде]] са чином пуковника Војске Републике Српске. Командовао је у многобројним међусобним борбама [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] и [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике БиХ]] на линији фронта између Републике Српске и [[Република Босна и Херцеговина|Републике БиХ]]. На положајима се изузетно истакао храброшћу и одлучношћу. Уживао је велико поштовање међу својим подређеним борцима.

Пошто су снаге [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике БиХ]] свакодневно гранатирале цивилне положаје у [[Српско Сарајево|Српском Сарајеву]], војна команда Српског Сарајева је донијела одлуку о ослобађању [[Отес|Отеса]] који је претстављао важан стратешки положај и са кога је Армија Републике БиХ испаљивала највећи број граната. Операција ослобађања Отеса којом је командовао Зоран Боровина је почела у зору 1. децембра 1992. Он је заједно са својим борцима даноноћно боравио на првим линијама. Борбе су биле врло напорне јер је терен градска урбана средина у којој се сваки објекат тешко заузима. Четврти дан операције у предвечерје 4. децембра 1992. командант Боровина је са неколико добровољаца извршио диверзантски упад на непријатељске положаје.

Током акције међу његове борце је бачена ручна бомба коју је пуковник Боровина покушао да врати. Ручна бомба је експлодирала у његовој десној шаци. Тијело команданта Боровине су његови саборци пренијели у ратну болницу Жица у [[Блажуј (Илиџа)|Блажуј]]у, гдје је хирург [[Миодраг Лазић]] констатовао његову смрт око 21 час 4. децембра. 1992. године.