Тимок — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2+) (Робот: додато pnb:ٹیموک دریا
пренос текста са странице корисника BrankoG
Ред 1:
Тимок је последња (десна) притока [[Дунава]] у [[Србији]] и највећа река у [[источној Србији]].Настаје спајањем [[Белог Тимока]] и [[Црног Тимока]], који се спајају око 2км североисточно од [[Зајечара]] на 118 м надморске висине.Тимок је широк 35м, а дубок 0,5 - 1,5м.Његова највећа лева притока је [[Вражогрначка река]] (45 км), а потом улази у епигенетску [[Вражогрначку клисуру]] дубоку око 150-240 м, која се пружа у дужини 4,5 км.Одатле протиче кроз ерозивно поширење код села [[Трнавца]] и улази у [[Велику клисуру]] или [[Соколовицу]] са многим меандрима.Неки од њих су: Стражевица(висећи меандар), који се налази са десне стране Тимока.Он тече по алувијалној равни широкој 300 - 1000 м, до села Вељкова и на [[дужини]] од 18 км по алувијалној равни Дунава.Утиче у Дунав 10 км, источније од Неготина, на 30 м, надморске висине и то је најнижа кота Србије.На том делу Тимок представља границу према Бугарској у дужини 15,5 км.
{{Река
Дужина [[Тимока]] је 88 км, а површина слива 1222км².Заједно са Белим и Трговишким Тимоком дугачак је 201,7 и има површину слива 4 630 км².Његов протицај je највећи у близини ушћа и износи 300 м³/с, а најмањи свега око 3 м³/с, што показује да река има бујичарске одлике.На Тимоку је мала хидроелектрана [["Соколовица"]] (3,84MW) која производи годишње само 17 милиона kWh електричне енергије.Електрана је пуштена у рад 1949.године, а њено проточно језеро одавно је засуто наносима, те хидроелектрана ради на проточној води.<br /> #Преусмери [[http://2.bp.blogspot.com/-1c1KARdwXr8/TZJXWTED9qI/AAAAAAAAAOg/ZTx2dfsskrI/s1600/Timok+River.jpg
| име = Тимок
]] #Преусмери [[http://www.hidmet.gov.rs/slike_lat/hidrologija/povrsinske/sliv_timok.gif]]
| слика = April2003 (22) Timok.JPG
| опис = Тимок у Бугарској
| мапа = Serbia Timok basin.png
| опис_м = Слив Тимока
| дужина = 203
| висина =
| проток = 24
| површина = 4.630
| извор= [[Сврљишке планине]]
| ушће = [[Дунав]]
| области =
| земље = {{СРБ}}, {{БУГ}}
| притоке =
| слив =
| градови = [[Зајечар]], [[Брусник (Зајечар)|Брусник]] ({{СРБ}})</br>[[Брегово]], [[Балеј]] ({{БУГ}})
| пловност =
}}
 
'''Бели Тимок''' постаје спајањем Трговишког и Сврљишког Тимока.Дугачак је 49 км, а слив има површину 1 096 км².Долина му је широка и густо насељена.Ширина прелази 1 500 м.Река тече и образује меандре, који успоравају отицање и изазивају изливање воде приликом отапања снега у сливовима њених саставница, као и после јачих и дужих киша.<br />
'''Тимок''' ({{јез-лат|Timacus}}) је [[река]] у Источној [[Србија|Србији]]. Заправо Тимок је скуп река са истим именом и придевом испред ([[Црни Тимок]], [[Бели Тимок]], [[Сврљишки Тимок]], [[Трговишки Тимок]]). Од извора Тимока (Свљишког Тимока) до ушћа (Великог Тимока) у [[Дунав]] има 203 [[километар|-{km}-]]. Река тече кроз Србију, а последњих 15 -{km}- представља границу Србије и [[Бугарска|Бугарске]]. [[Ушће]] се налази на [[надморској висини]] од 28 -{m}-, што представља и најнижу тачку у Србији. Тимок је део [[Црноморски слив|Црноморског слива]] са протоком од 24 -{m³/s}-, а може да досегне и 40 -{m³/s}-.
<big>Вратаничка клисура</big> дуга је 5 км и дубока 170 - 190м, дели долину на два басена - књажевачки на југу и зајечарски на северу.Протицај Белог Тимока у Књажевцу износи 11,7 м³/с ,а у Зајечару до 17 м³/с.Максимални протицај износи 254 м³/с.Речна мрежа у сливу Белог Тимока густа је и износи 873 м/км², али велики борј притока пресуши током лета а нарочито током лета.Међу њима највеће су [[Јелашничка]], [[Коритска]], [[Селачка]], [[Грилшка]] и [[Лубничка]] река.На Грлишкој реци изграђено је вештачко језеро запремине 12 милиона кубних метара, његова основна функција је снабдевање водом града [[Зајечара]].<br />
 
Тимок је дао име области кроз коју протиче ([[Тимочка Крајина]]), буни против [[Милана Обреновића]] [[1883]]. године ([[Тимочка буна]]), једном словенском племену које се ту настанило у <nowiki>VI</nowiki> веку ([[Тимочани]]) и једном трачком племену из античког доба ([[Тимахи]]).
[[Слика:Timok region map.gif|250п|мини|лево|Слив Тимока]]
 
'''Трговишки Тимок''' је десна притока Белог Тимока.Дужина му је 50,5 км, а површина слива је 523 км².Настаје спајањем Црновршке и Ћуштичке реке у селу Блата Берлиовац на 408 м надморске висине.Он протиче кроз уску долину, добоку 500 м.Низводније прелази у клисуру с местимичним изгледом кањона који је низводно од ушћа Габровничке реке непроходан у дужини од 3,5 км.У близини Књажевца река се пробија кроз [[Коренатачку клисуру]].Она лежи између села [[Штрпца]] и Трговишта и повезује Књажевачку котлину са узводним делом долине.Дугачка је 5,5 км, а широка 80 - 350 м и дубока 160 - 250 м.Долина се потом све више шири и њено заравњено дно испред сутоке са Сврљишким Тимоком достиже ширину од 1 км.<br />
== Економија; загађеност ==
Просечан протицај Трговишког Тимока износи код Књажевца око 5 м³/с,максимални 80,а минимални само 0,3 м³/с.Пошто одводњава падавине Старе планине,слив је богат водом и просечна густина речне мреже износи 1 138м/км².Већина водотока су бујице, с беликим падовима и великом ерозивном моћи.Ексцесивном, јаком и средњом ерозијом захваћено је чак 57,5 посто површине слива Трговишког Тимока.<br />
Код села Чокоњар у Источној Србији између [[1947]]. и [[1951]]. године изграђена је хидроцентрала ''Соколовица''. Целокупан хидроенергетски потенцијал није искоришћен.
 
Последњих деценија река је знатно загађивана отпадним водама из [[Борског басена]] што је последично изазвало загађење Дунава [[оловом]], [[бакром]] и [[кадмијумом]].
 
'''Сврљишки Тимок''' настаје спајањем трију крашких речица у близини села Округлице на 450 м надморске висине.То су [[Турија]], [[Манојличка]] и [[Висовска река]].
Кроз долину реке пролази магистрални пут и пруга [[Ниш]]-[[Прахово]].
Сврљишки Тимок затим тече кроз широку и плодну долину дугу 20 км, у којој је варошица Сврљиг.Код села Нишевца улази у чијим су странама пећине, а уз реку више кратких Врела.Усечена је у Кречњаке око 160 м, и дужина јој је 1 200 м.Низводније река протиче малом Варошком котлином, а затим се пробија кроз [[Сврљишку клисуру]] с местимичном ширином од 20 м, чије се стране издижу 110 - 360 м.Корз клисуру дужине 15 км, пролази железничка пруга Ниш-Зајечар-Прахово.У њој је пробијено 19 железничких тунела, који пресецају укљештене меандре.По изласку из клисуре, река улази у плитку долину и пошто прође кроз Књажевац каналисаним коритом, стиче се с Трговишким Тимоком на 209 м, надморске висине.Сврљишки Тимок је дугачак 65,5 км, а површина његовог слива 730,7 км², а густина речне мреже је 669 м/km².Протицај износи код Књажевца 6,7 м³/с.<br />
 
== Види још ==
*[[Списак река у Србији]]
 
'''Црни Тимок''' извире испод јужних падина планине Кучај, у дну кречњачког облука из три пећине, на 375 м, висине недалеко од насеља Криви Вир.Долина Црног Тимока се састоји из 3 котлине и 2 клисуре.Протиче кроз Кривовирску котлину,а код села Лукова улази у Јабланичку клисуру.Кроз њу Црни Тимок тече праволинијски, а низводно од ушћа Радованске реке изразито меандрира.Пошто прими десну притоку Арнауту, спушта се у Сумраковачко-шарбановачку котлину.А најпознатије приткое су [[Злотска]],[[Шарбановачка]],[[Валакоњска]] и [[Осинићка река]].Низводоно, Црни Тимок се пробија кроз 22,5 км дугачку клисуру Баба Јоне.Извијугана, углавном усечена у адезиту и има седам укљештених меандара.У једном таквом меандру, 12 км од Зајечара, и налази се Гамзиградска бања.Лековити извори између 26 и 42 степена, избијају у самом кориту Црног Тимока.Низводно од Гамзиградске бање је касноантички локалитет ''Felix Romuliana''
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Timok}}
 
[[Категорија:РекеВики Србијегимназијалац/Седма београдска гимназија]]
[[Категорија:Реке Бугарске]]
 
[[bg:Тимок]]
[[be:Рака Цімок]]
[[cs:Timok]]
[[de:Timok]]
[[en:Timok (river)]]
[[es:Río Timok]]
[[fr:Timok]]
[[hr:Timok]]
[[it:Timok]]
[[lt:Timokas]]
[[hu:Timok]]
[[nl:Timok]]
[[no:Timok]]
[[nn:Timok]]
[[pnb:ٹیموک دریا]]
[[pl:Timok]]
[[pt:Rio Timok]]
[[ro:Râul Timoc]]
[[ru:Тимок]]
[[sh:Timok]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Тимок