Бела Хамваш — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 19:
'''Бела Хамваш''' ({{јез-мађ|Hamvas Béla}}, [[Прешов]], [[23. март]]а [[1897]]. – [[Будимпешта]], [[7. новембра]] [[1968]]) је био [[Мађари|мађарски]] филозоф, писац, есејиста и романсијер. Хамвашова дела су углавном објављена након његове смрти и сви рукописи још нису доступни.
== Биографија ==
Од 1919. до 1923. године студирао је у Пешти књижевност, мађарски и немачки језик. Поред тога похађао је предавања из филозофије, естетике, музике
<br />
Након овог понижења, Хамваш у положају који га је задесио види предност за усавршавање и не обазире се на спољашње догађаје. Ради као магационер, економ, земљорадник, и много пише. Међутим, његове књиге остају само у рукописима све до после његове смрти, када су у новосадском часопису „Хид“ објављена два његова есеја, „Дрвеће“ и „Орфеј“. Од 1976. почеће и мађарски часописи полако да објављују Хамвашеве есеје, а 1987. је у Печују објављена збирка његових есеја „Дух и егзистенција“.
<br />
За чување и даље објављивање Хамвашеве рукописне заоставштине заслужна је његова удовица Каталина Кемењ, са којом је написао књигу „Револуција у уметности, апстракција и надреализам у Мађарској“, коју је Ђерђ Лукач оштро осудио.
==Значајна дела==
*''-{Scientia sacra}-, духовна баштина древног човечанства'' ([[1988]])
|