Архајски стил — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 21:
==Архајска скулптура==
У најранијим примерима архајског вајарства очигледни су снажни утицаји [[Уметност старог Египта|египатске уметности]]. То се јасно види на примеру Коре и Куроса. Ране грчке статуе (650-625 година п.н.е.) су третиране укочено, фризуре налик на перику и припијене одеће (женска скулптура). Специфичне су по благом архајском осмеху, који је требало да помогне стварању утиска живота у овим крутим и симетричним статуама. Упркос извесној неспретности у обради, грчко вајарство је од самог почетка показивало тенденцију ка ослобађању скулптуре од камена и стварању истински слободних скулптура, Архајски уметници су сасвим одвајали руке (и ноге, код мушких статуа) од тела за разлику од египатских вајара који су те површине остављали испуњеним. Док египатске скулптуре изгледају смирене, Грчке су напете и пуне скривенога живота. Директан поглед њихових огромних очију пружа најречитији контраст нежном изгубљеном погледу Египатских фигура. Грчка статуа је чудно неиздиференцирана, оне нису ни богови ни људи, већ нешто између као идеал физичког савршенства и животности који припада и смртнима и бесмртнима.
Грци су радили скулптуру у мермеру, бронзи, слоновачи и злату. Скулптура је монументална, слободна или везана за архитектуру. Веза између архитектуре и скулптуре је тачно одређена без импровизација. Ране грчке статуе (650-625 година п.н.е.) су третиране укочено, фризуре налик на перику и припијене одеће (женска скулптура). Грчке статуе девојке (Коре) обучене и младића (Куроса) нагог, су заиста слободне скулптуре.▼
▲Грци су радили скулптуру у мермеру, бронзи, слоновачи и злату. Скулптура је монументална, слободна или везана за архитектуру. Веза између архитектуре и скулптуре је тачно одређена без импровизација.
Темпо развоја грчке статуе је очигледан и тако Курос уместо оштро уоквирених апстрактих површина добија заобљене кривине. Цело тело показује већу свесност масивних запремина, али и једну нову еластичност и безброј анатомских детаља који су дати много функционалније него раније. Тип коре је нешто промењивији него тип Куроса, мада и тај развој иде по истој шеми. Док се ранија Кора понавља као одјек површине четвороугаоне плоче, нова тзв. «Хера» изгледа као оживели стуб. Исто тако нов је и много органскији начин обрада косе која пада на рамена у неким коврџавим праменовима, за разлику од пређашње масивне круте перике. «Хера» има много природнији и нежнији осмех од свих до тада виђених. Последња Кора губи своју крутост, а добија на китњастој, претерано префињеној љупкости, томе доприноси и боја - све грчке скулптуре су бојене, иако их ми данас познајемо само у карактеристичној белој боји мермера.
| |||