Јурај Хаулик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Биографија | име = Јурај | презиме = Хаулик | слика = Juraj Haulik Zagrebačka katedrala…
(нема разлике)

Верзија на датум 7. јун 2012. у 03:56

Јурај де Варајлија Хаулик (Трнава, Словачка, 20 април 1788. - Загреб, мај 11 1869.), је хрватски кардинал, загребачки бискуп.

Јурај Хаулик
Биста Јураја Хаулика у загребачкој катедрали
Пуно имеЈурај Хаулик
Датум рођења(1788-04-20)20. април 1788.
Место рођењаТрнава
 Словачка
Датум смрти11. мај 1869.(1869-05-11) (81 год.)
Место смртиЗагреб
 Хрватска

Биографија

Теологију и филозофију је студирао у Трнави, Острогону и Бечу. Заслужан је за увођење хрватског језика у школе и јавне послове, за оснивање Матице илирске, а његовим настојањем утемељено је привредно друштво Светог Јеронима и уредио парк Максимир. Залагао се за оснивање основних школа и новчано помагао културне и добротворне установе, а подупирао је и народни препород у Хрватској и одупирао се мађаризацији. Године 1852. постављен је за првог загребачког надбискупа митрополита, а 1856. проглашен је за кардинала.

Када је након смрти Александра Алаговићева, 1837. године, Хаулик је дошао на бискупско место, а потом као надбискуп до смрти 1869. обављао своје пастирске дужности, политичка и социјална воља успостављала је на свим подручјима друкчија мерила вредности и корисности, па се његова црквена политика не може одвојити од политичке историје Хрватске, проблем антагонизмима између Аустроугарске.

У Хрватској историографији ће се често наћи оцена да је Хаулик био бечки човек, па поузданик избора и апсолутизма, чак у позитивном значењу говорника пред круном као ниједан хрватски бискуп ни пре ни после њега. Он је то зиста и био, кад је дошао у Хрватску, где ће сав његов политички живот бити усредсређен на проблеме односа са Угарском, Хаулик је знао искориситити тренутне околности па се ставио на страну хрватског националног покрета колико му је допуштала његова црквена функција и увелико омогућавала политичка, као намесника банске части и заступника хрватских интереса на заједничким саборима. Намесником банске части био је у периоду 1840. до 1842. од 1845. па до проглашења Јосипа Јелачића баном 1848. године.

Спољашње везе