Брсково (трг и рудник) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: [[Слика:Brskovo pozicija tvrdjave 1.svg|десно|мини|200п| Положај Брскова у односу на средњовековна утврђења.… |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Слика:Brskovo pozicija tvrdjave 1.svg|десно|мини|200п| Положај Брскова у односу на средњовековна утврђења.]] ''' Брсково ''' (лат.Brescoa ) је било привредно средиште у [[Средњовековна Србија|средњовјековној Србији]], које се, према вриједности производње и остварених прихода, могло поредити са градовима у Приморју. Помиње се у повељама, од [[1254]]. године. Рударско-трговачко насеље, трг , за вријеме свог највећег процвата је прерасло у мањи град, око [[1280]]. године. Почетком XIV вијека, значај Брскова почиње да опада, да би од [[1350]]. године потпуно опао. [[Османлије ]] заузимају трг [[1399]]. године, а [[Дубровник|Дубровчани]] га у једном тексту из [[1433]]. године убрајају у напуштена мјеста. Данас је [[Брсково (Мојковац)|Брсково]] насеље у општини [[Мојковац]].
==Одређена аутономија Саса==
Радећи на обнови Краљевине, послије пустошења [[Монголи|Монгола]] ([[1241]]-[[1242]]) краљ [[Стефан Урош I |Стефан Урош Први Немањић]] ([[1243]]-[[1276]]) дозвољава (прије [[1254]]. године) да се на подручју Брскова населе њемачки рудари , [[Саси]]. Они оснивају трг Брсково и настањују се у њему. Отворили су руднике и почели експлоатацију руде [[сребро|сребра]]. Основали су и општину, а од краља им је допуштено да имају свог кнеза, свештенике и цркву (под [[Барска надбискупија|надбискупијом у Бару]]). Међусобне спорове, Саси су рјешавали пред својим судијама, док је спорове са локалним становништвом, [[Котор]]анима и Дубровчанима, рјешавао мјешовити суд (подједнак број представника обје стране). То све указује на значај који су [[Саси]] имали у привреди средњовјековне Србије.
| |||