Брсково (трг и рудник) — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
 
==Одређена аутономија Саса==
Радећи на обнови Краљевине, послије пустошења [[Монголи|Монгола]] ([[1241]]-[[1242]]) краљ [[Стефан Урош I |Стефан Урош Први Немањић]] ([[1243]]-[[1276]]) дозвољава (прије [[1254]]. године) да се на подручју Брскова населе њемачки рудари, [[Саси]]. Они оснивају трг Брсково и настањују се у њему. Отворили су руднике и почели експлоатацију руде [[сребро|сребра]]. Основали су и општину, а од краља им је допуштено да имају свог кнеза, свештенике и цркву (под [[Барска надбискупија|надбискупијом у Бару]]). Међусобне спорове, Саси су рјешавали пред својим судијама, док је спорове са локалним становништвом, [[Котор]]анима и Дубровчанима, рјешавао мјешовити суд (подједнак број представника обје стране). То све указује на значај који су [[Саси]] имали у привреди средњовјековне Србије.
 
==Приморски трговци==
Слично Сасима и приморски трговци су уживали одређене повластице. Почели су се насељавати у брсковском тргу, одмах по започетој производњи сребра. У средњовјековној Србији, ковано сребро је било најважнији извозни артикл, мерен у литрима. Трговци су у овом мјесту образовали колоније, од којих је нарочито значајна дубровачка; куповали су сребро и продавали робу за познате [[Брсковски динар|брсковске динаре]] (грошеве); својом приморском робом, као и оном увезеном, вршили су снадбијевање становништва.
 
==Дубровачки конзул и доминиканци==
Дубровачки трговци су у брскову имали сталног [[конзул]]а, који им је помагао у трговачким пословима. Под управом [[Доминикански ред|доминиканаца]] из Дубровника, имали су и Богородичну цркву.
 
==Царина==
 
==Брсковски рудници==
Брсковски рудници су обухватали читав комплекс мањих локалитета између притока ријеке Таре, Руднице и Бјелојевића ријеке. Оставили су доста трагова у топономастици.
 
==Тврђава и ковница новца==
{{Главни чланак|Брсковски динар |Брсково (тврђава)}}
У Брскову је радила ковница [[Брсковски динар|новца]], прије [[1277]]. године. Ковао се сребрни „[[Брсковски динар|брсковски динар]]“ (лат. Grossi de Brescova) преко [[млетачка република|венецијанских]] трговаца цијењен у [[Италија|Италији]]. Као и сребро, продавано на литре, динар је представљао велики извор прихода за српског владара. [[брсково (тврђава)|Брсковска тврђава]] (звана и Градина) смјештена је 6 километара источно од данашњег [[Мојковац|Мојковца]], на доминантном мјесту, из којег је контролисана ближа и даља околина. У средњем вијеку је служила за заштиту комплекса рудника Брсково . У њој се налазила и ковница сребрног новца (динара) као и складиште сребра.
 
==Литература==
[[Категорија:Средњовјековни тргови, насеља и градови у Црној Гори]]
[[Категорија:Средњовјековно рударство у Црној Гори]]
[[Категорија: Историја Црне Горе у развијеном средњем вијеку]]
[[Категорија:Историја Мојковца]]