Бјеловарско-крижевачка жупанија — разлика између измена

[[Вараждински генералат]] [[Војна крајина|Војне крајине]] развојачен је [[1. август]]а [[1871.]]. године када је лични изасланик цара и краља [[Фрањо Јосиф I|Фрање Јосифа I]], аустријски генерал Розенцвајг, предао дотадашњу војну управу града Бјеловара крајишком пуковнику управне струке Ивану Трнском. Тим је чином ово подручје постало саставним делом грађанске Хрватске. Истодобно је основана и нова хрватска жупанија, Бјеловарска жупанија. Иван Трнски именован је привременим управитељем новоосноване жупаније, дужност коју ће да обнаша до свог одласка у Загреб 1872. године, односно након смене од стране мађарских фактора. За време владавине њезина првог жупана грофа Роберта Оршића Славетићког, жупанија 1872. године добива свој први грб.<ref>[http://www.bbz.hr/O-Zupaniji/Povijest.aspx Povijest Bjelovarsko-bilogorske županije]</ref>

На темељу Закона о уређењу управе и устројства жупанија [[1886]]. године долази до спајања Бјеловарске и Крижевачке жупаније, која је засигурно постојала већ у [[15. век]]у ({{јез-лат|Comitatus Crisiensis}}). [[Хрватско-угарска нагодба|Хрватско-угарском нагодбом]] остаје унутар [[Краљевина Хрватска и Славонија|Хрватско-славонског краљевства]] под управом [[бан]]а и [[Хрватски сабор|Хрватског сабора]]. Године [[1918]], након што је Хрватска раскинула државно правне везе с [[Аустрија|Аустријом]] и Мађарском и постала делом [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине СХС]], и подручје ове жупаније постало је делом исте.

* Петар Зрелец (1921 - 1924)