Линебург се први пут помиње [[956]]. Иако је град био богат због трговине сољу био је потчињен оближњем Бардовику[[Бардовик]]у. Међутим до преокрета је дошло када је [[Хенрик Лав]] [[1189]]. разорио Бардовик, који је одбијао да му се потчини. Линебург је тада од Хенрика Лава добио статус града потпуно преузевши контролу над трговином соли. Године [[1235]]. постао је центар сопственог војводства Линебург-Брауншвајг. Кнежевина Линебург оформљена је [[1269]]. Слободан краљевски град постао је [[1392]], а тај статус задржао је до 1637. У Средњем веку био је познат по производњи соли, а врхунац је достигао око [[1600]]. Био је један од најбогатијих градова [[Ханза|ханзе]]. Укидање Ханзе и посебно смањење улова харинги чије конзервирање је требало много соли утицало је да град почне да назадује. Припао је [[Хановер]]у 1692. Млади [[Јохан Себастијан Бах]] је овде био ученик оргуљаша [[Георг Бем|Георга Бема]] 1700-1703. [[Хајнрих Хајне]] је у 19. веку сведочио о Линебургу као досадном граду. У Линебургу је самоубиство извршио [[Хајнрих Химлер]] 1945. Вековна производња соли је обустављена [[1980]]. Универзитет у Линебургу је отворен [[1989]].
