Течни кристал — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 4:
 
==Историја==
*Иако је и пре [[1888]]. год. примећена појава да се стеарин топи у замагљену течност на 52°-{C}-, мењајући се на 58°-{C}- у мутну и на 62,5°-{C}- у бистру течност (Хајнц, -{W.Heintz}- 1850. год.), откриће ТК или мезофазе се обично приписује аустријском ботаничару [[Фридрих Рајницер|Фридриху Рајницеру (Friedrich Reinitzer) ]]. Он је приметио да се топљењем холестерил-бензоата на 145,5°-{C}- образује мутни растоп који пак постаје прозирна течност на 178,5°-{C}-. Та течност је затим хлађењем мењала боју од плавичасте до љубичасте пре него што се кристализовала. Рајницер је, после консултација са [[Ото Леман|Отом Леманом (Otto Lehmann) ]], поставио тезу да се ради о новооткривеном стању материје (фази).
 
*[[1877]]. год. Ото Леман је конструисао микроскоп са поларизатором и грејном подлогом како би анализирао мезофазе разних супстанци при грејању и хлађењу.
Иако је и пре 1888. год. примећена појава да се стеарин топи у замагљену течност на 52°C, мењајући се на 58°C у мутну и на 62,5°C у бистру течност (Хајнц, W.Heintz 1850. год.), откриће ТК или мезофазе се обично приписује аустријском ботаничару Фридриху Рајницеру (Friedrich Reinitzer) . Он је приметио да се топљењем холестерил-бензоата на 145,5°C образује мутни растоп који пак постаје прозирна течност на 178,5°C. Та течност је затим хлађењем мењала боју од плавичасте до љубичасте пре него што се кристализовала. Рајницер је, после консултација са Отом Леманом (Otto Lehmann) , поставио тезу да се ради о новооткривеном стању материје (фази).
 
*[[1890]]. год. Гетерман и Ричке (Gatterman i Ritschke) су направили први вештачки течни кристал.
1877. год. Ото Леман је конструисао микроскоп са поларизатором и грејном подлогом како би анализирао мезофазе разних супстанци при грејању и хлађењу.
 
*[[1900]]. год. Форлендер (D.Vorländer) је са својим сарадницима први пут синтетизовао термотропну смектичку супстанцију. Затим су синтетизовали преко сто других супстанција које имају особине термокристала. На основу тих огледа [[1907]]. је објавио рад о систематизацији хемијских структура ових једињења. Веома је важна његова књига из [[1924]]. год. „Хемијска кристалографија течности“ (“Chemische{{jez-nem|Chemische Kristallographie der Flüssigkeiten“Flüssigkeiten}}). Форлендер је открио [[Полиморфизам (хемија)|полиморфизам]] (више фаза) у једном истом ТК.
1890. год. Гетерман и Ричке (Gatterman i Ritschke) су направили први вештачки течни кристал.
 
*[[1904]]. године Ото Леман је објавио своје значајно дело „Течни кристали“.
1900. год. Форлендер (D.Vorländer) је са својим сарадницима први пут синтетизовао термотропну смектичку супстанцију. Затим су синтетизовали преко сто других супстанција које имају особине термокристала. На основу тих огледа 1907. је објавио рад о систематизацији хемијских структура ових једињења. Веома је важна његова књига из 1924. год. „Хемијска кристалографија течности“ (“Chemische Kristallographie der Flüssigkeiten“). Форлендер је открио полиморфизам (више фаза) у једном истом ТК.
 
*[[1916]]. год. Борн је објаснио нематичну фазу на основу сталних дипола[[дипол]]а молекула.
1904. године Ото Леман је објавио своје значајно дело „Течни кристали“.
 
*[[1922]]. год. је увео поделу ТК на основу молекуларне уређености (смектички, нематички и холестерички ТК) коју и сада користимо.
1916. год. Борн је објаснио нематичну фазу на основу сталних дипола молекула.
 
*[[1958]]. год. [[Алфред Заупе]] и његов ментор Мајер (A.Saupe i W.Maier) су развили статистичку молекуларну теорију ТК и то у Заупеовом дипломском раду. Из тог рада је настала Мајер-Заупеова теорија. Ова теорија веома успешно предвиђа експерименталне термотропне фазне прелазе.
1922. год. је увео поделу ТК на основу молекуларне уређености (смектички, нематички и холестерички ТК) коју и сада користимо.
 
*[[1960]]. год. синтетисано је прва супстанција која је имала нематичке особине на собној температури.
1958. год. Алфред Заупе и његов ментор Мајер (A.Saupe i W.Maier) су развили статистичку молекуларну теорију ТК и то у Заупеовом дипломском раду. Из тог рада је настала Мајер-Заупеова теорија. Ова теорија веома успешно предвиђа експерименталне термотропне фазне прелазе.
 
*[[1968]]. год. [[Džordž H. Hajlmajer|Хајлмајер]]) је са својим сарадницима представио први екран који се садржао течне кристале, LCD ( {{jez-eng|liquid crystal display}}).
1960. год. синтетисано је прва супстанција која је имала нематичке особине на собној температури.
 
1968. год. Хајлмајер ([[George H. Heilmeier
]]) је са својим сарадницима представио први екран који се садржао течне кристале, LCD ( liquid crystal display).
 
==Подела по начину добијања==