Божин Јовановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 29:
Одмах по ослобођењу [[Тимочка крајина|Тимочке крајине]], [[1944]]. године, постао је генерални директор Тимочких рудника угља „Тимбас“, у чијем се саставу налазило 17 рудника угља. У том периоду његов главни задатак је био да обнови рад свих рудника и да у најкраћем периоду рудници постигну предратну производњу од 340.000 тона. Иако са мањком радне снаге и стручњака, као и другог материјала и опреме, производња је кренула у већини од 17 рудника. Већ у току [[1947]]. године постигнута је предратна производња, а током [[1948]]. и [[1949]]. је премашена, што је имало велики допринос за обнављање индустрије и железничког саобраћаја.
 
У периоду до [[1965]]. године обављао је разне политичке дужности у Тимочкој крајини - био је: секретар Среског комитета [[Савез комуниста Србије|Комунистичке партије Србије]] и председник Среског народног одбора у Књажевцу, председникОкружногпредседник Окружног народног одбора у Зајечару, председник Окружног здружног савеза, председник Окружног одбора Народног фронта и председник Међуопштинске регионалне заједнице Зајечар. Године [[1965]]. постао је генерални директор [[Рударско-топионичарски басен Бор|Рударско-топионичарског басена „Бор“]] и на тој функцији остао све до [[1975]]. године. Потом је био председник Пословне заједнице „Југобакар“, члан Председништва и председник Привредне коморе Југославије, одакле је [[1983]]. године отишао у пензију.
 
Био је члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]] (ЦК СКЈ), у три мандата; председник делегације СФРЈ у Интерплантераној унији; члан најужег кабинета [[Председник Југославије|председника СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], од [[1965]]. до [[1969]]. и председник „Франко-југослав банке“ у [[Париз]]у, од [[1968]]. до [[1972]]. године. У више сазива је биран за народног посланика [[Скупштина СФРЈ|Савезне]] и [[Скупштина СР Србије|Републичке скупштине]].