Пад Јерусалима (1187) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 1:
{{Битка
|битка= '''Пад Јерусалима'''
Линија 35 ⟶ 34:
{{цитат2|''О султане сети се да је у овоме граду тушта и тма људи којима само Бог знаде броја. Оклевају наставитит бој, јер се надају да ћеш им поштедети живот као што си толиким другима поштедео, зато што воле живот и презиру смрт. Но видимо ли да нам смрт не гине, онда ћемо, тако ми Бога, побити све жене и децу па запалити све што имамо, и нећемо вам за плен оставити ниједног динара, ниједне драхме, ни једног човека нити жене да их у робље одведете. Потом ћемо уништити Свету стену, џамију Ал акса и многа друга светилишта, па побити оних пет хиљада муслиманских заробљеника што их држимо, те истребити све коње и марву. На крају ћемо изаћи напоље и борити се против вас као што се човек за голи живот бори. И нико од вас неће умрети пре него што убије неколико ваших.}}''
Арапски извори кажу да Саладина нису дотакле претње, али да га је дирнуо жар саговорника. Саладин је одлучио да свако мора да плати откуп да би се ослободио, десет динара за мушкарце, пет за жене и један за децу.<ref name="Малуф231">Амин Малуф, Крсташки ратови у очима Арапа, Београд 2006. стр. 231.</ref>
У петак [[2. октобар|2. октобра]] [[1189]]. године Саладин је ушао у град.<ref name="Малуф231"/> За разлику од уласка крсташа у Јерусалим, који је био обележен најсвирепијим крвопролићем, Саладин је поступио са много човечности. Покоља није било а пљачка је спречена на самом почетку. Муслиманске патроле патролирале су градом и спречавале су свако насиље и преступ. Део [[хришћани|хришћанског]] становништва повукао се са нешто иметка у области које су још држали крсташи, у [[Тир]], Триполис и [[Антиохија|Антиохију]]. Они који нису имали средства да се откупе продати су у ропству.<ref>Јадран Ферлуга, Крсташки походи, Београд 1966. стр. 48.</ref>
== Види још ==
| |||