Татомир Анђелић — разлика између измена

Докторску дисертацију ''Диференцијалне једначине кретања нехолономног система у инкомпресибилној течности'' одбранио је фебруара 1946. После раздвајања Филозофског факултета 1947. припао је новооснованом [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду|Природно-математичком факултету]], где је 1948. изабран за доцента при Катедри за механику и астрономију. Од 1. јула 1951. је ванредни професор за предмете механике, а од 1. маја 1957. је редовни професор Природно-математичког факултета. Био је шеф Катедре за механику и астрономију 1954-1962, а после њеног раздвајања шеф Катедре за механику 1964-1971. Када је 1971. Катедра је у оквиру реорганизације ПМФ постала Институт механике ПМФ у Београду, постао је управник тог Института. Био је декан Природно-математичког факултета 1958-1962. Отишао је у пензију 1974. године.

 

 

 

Био је ожењен Бранком, рођеном Петковић 1907. у Нишу. Имали су сина Борислава (1943), инжењера, и ћерку Наду (1950), архитекту.<ref>[[Симо Ц. Ћирковић]]: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд 2009, одредница „Анђелић, Татомир П.“ стр. 15. {{COBISS|ID=170123788}}</ref>