Дуга — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 11:
== Видљивост ==
Дуга се може посматрати кад год постоје капи кише у [[атмосфера|атмосфери]] а Сунце своје зраке [[рефлексија |рефлектује]] кроз капи. Дуга заправо не постоји на одређеној локацији, већ зависи од места са ког се посматра. Често се може видети ''поред'' водопада, фонтана или кроз маглу. У добрим условима видљивости(тамни облак иза дуге) може се јасно видети и секундарна дуга, која је једва видљива на плавом небу. Како се Сунце диже изнад хоризонта, посматрач види све мањи део дуге, и супротно, када је посматрач на већој надморској висини, нпр. у авиону, није немогуће видети цео кружни лук дуге.
[[Слика:Rainbow formation.png|мини|250п|Формирање дуге]]
 
== Објашњење ==
Свјетлост се најпре прелама на површини капи кише, потом једном са унутрашње стране капи под одређеним углом, и опет на површини капи. Износ угла за који се прелама сунчев зрак, тј. [[Индекс преламања|индекс преламања свјетлости]] управо зависи од своје [[таласна дужина|таласне дужине]], а не зависи од величине капи. Ова појава се назива [[дисперзија]]. Најинтензивнија свјетлост се прелама под углом од 42°, и сви зраци који се одбију под истим углом дају сноп свјетлости који представља одређену боју. Зраци одбијени под углом од 42° стварају црвени сноп свјетлости, зраци одбијени под углом од 40° стварају сноп љубичасте свјетлости, а сви зраци одбијени између 40° и 42° дају различите нијансе између ових двеју боја. Све оне заједно представљају [[Електромагнетски спектар|спектар свјетлости]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Дуга