Према подацима из [[МанастирГрачаничка Грачаницаповеља|Грачаничке]] повеље]] краља [[Милутин Немањић|Милутина]] ([[1282]]—[[1321]]), издате [[1321]]. године, зна се да је језеро настало вештачким путем, према унапред направљеном плану. Прокопан је канал који је повезао ток Неродимке, код њеног окрета ка југу и [[Лепенац|Лепенцу]], са једним од извора Ситнице (речицом [[Сазлија (река)|Сазлијом]]). На тај начин је део њене воде преусмерен ка северу, чиме је настала [[бифуркација]] Неродимке и формиран је водоток полукружног облика, који се пружао од данашњег [[Урошевац|Урошевца]] до настанка Ситнице. На њега су се са запада надовезивале још две речице од којих настаје Ситница,[[Штимљанка]] и [[Кошарка (река)|Кошарка]], око којих се пружала [[Мочвара|мочварна]] област која је на југу допирала до Неродимке. Тако је настао прстенасти појас воде, назван ''Сврчинско језеро'', са делом копна у свом средишту, које је обухватало данашња села [[Лашкобара]], [[Прелез]], [[Папаз (Урошевац)|Папаз]], Хамидија, [[Српски Бабуш|Бабуш]] и [[Сврчина]].
