Дуга — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 3:
 
 
'''Дуга''' је [[оптика|оптички]] и [[метеорологија|метеоролошки]] феномен који се појављује на небу,када се сунчеви зраци преламају кроз ситне [[вода|водене]] капи, најчешће након [[киша|кише]]. Зраци свјетлостисветлости се тада разлажу на своје основне компоненте, формирајући оптичку представу у виду траке различитих [[боја]], што уствари представља спектар свјетлостисветлости.
 
'''Унутрашња-примарна дуга''' настаје када се сунчев зрак једном преломи са полеђине капљице. Плава свјетлостсветлост се прелама под већим углом него црвена свјетлостсветлост, али због рефлексије са полеђине капи, плава свјетлостсветлост излази под мањим углом од црвене.Зато је плава боја са унутрашње стране, а црвена са спољашње стране примарне дуге.
 
'''Спољашња-секундарна дуга''' настаје када се сунчев зрак двоструко преломи са полеђине капљице. Плава свјетлостсветлост се прелама под већим углом па је с тога она са спољашње стране , а црвена са унутрашње стране секундарне дуге.
 
== Видљивост ==
Ред 14:
 
== Објашњење ==
СвјетлостСветлост се најпре прелама на површини капи кише, потом једном са унутрашње стране капи под одређеним углом, и опет на површини капи. Износ угла за који се прелама сунчев зрак, тј. [[Индекс преламања|индекс преламања свјетлостисветлости]] управо зависи од своје [[таласна дужина|таласне дужине]], а не зависи од величине капи. Ова појава се назива [[дисперзија]]. Најинтензивнија свјетлостсветлост се прелама под углом од 42°, и сви зраци који се одбију под истим углом дају сноп свјетлостисветлости који представља одређену боју. Зраци одбијени под углом од 42° стварају црвени сноп свјетлостисветлости, зраци одбијени под углом од 40° стварају сноп љубичасте свјетлостисветлости, а сви зраци одбијени између 40° и 42° дају различите нијансе између ових двеју боја. Све оне заједно представљају [[Електромагнетски спектар|спектар свјетлостисветлости]].
 
===Терцијарна и квартарна дуга ===
Ред 20:
 
=== Монохроматска дуга ===
Повремено може да се деси да краће таласне дужине, попут оних које има плава или зелена свјетлостсветлост, буду расејане, а да даље расејање,нпр. изазвано кишом, доводи до стварања ретке, монохроматске дуге, као што је, бела дуга, под месечином.
 
== Историја ==
 
Грчки научник [[Аристотел]] (384-322 пне) први је посветио нарочиту пажњу дугама.
Касније римски филозоф [[Сенека Млађи]] посвећује читаву књигу дуги, пише о запажањима и поставља хипотезе. Примећује да се дуге увек јављају насупрот Сунцу и говори да дуге могу да настану преламањем свјетлостисветлости код призме. Узима у обзир две теорије: једна, да дуга настаје преламањем свјетлостисветлости кроз сваку кап кише, а друга, да настаје преламањем свјетлостисветлости кроз облак, као кроз конкавно огледало.
Научници потом, претпостављају да Сунце, као извор свјетлостисветлости, преламањем својих зракова од капи кише у атмосфери, ствара концентричне кружнице боја у оку посматрача, међутим његова теорија није призната у то време.
[[А-Фардијски]] дао је математички најзадовољавајуће објашњење. У свом експерименту, посматрао је преламање свјетлостисветлости кроз стаклену сферу испуњену водом, с тим што је изоставио преламање свјетлости кроз стакло. Његово истраживање имало је великог одјека. Њутн је спровео сличан експеримент,само преламањем свјетлостисветлости кроз призму.
Роџер Бејкон је писао о преламању свјетлостисветлости кроз капи влаге и стварању дуге. Први је одредио величину угла за који се зраци одбијају од капи, и навео да се дуга не може појавити на више од 42° изнад хоризонта.
[[Теодор Фрајбург]] је установио да када сунчева светлост пада на појединачне капи влаге, зраци се два пута преламају (на улазак и излазак) и једном рефлектују (на задњој капи) пре преноса у оку посматрача.Он је објаснио је секундарну дугу кроз сличну анализу која укључује два преламања и две рефлексије.
[[Декарт]] је подржао ову теорију и додатно објаснио да примарна дуга настаје када се зрак једном рефлектује, а секундарна када се зрак двоструко рефлектује са полеђине капи.
Ред 39:
Дуга има облик широког лука на хоризонту, па се дуго веровало да је материјалне и/или [[магија|магијске]] природе. Изрази „ходати по дуги“ и „далеко иза дуге“ означавају ово веровање и осликавају да је човек примећивао да се до ње не може „стићи“.
 
Захваљујући својој лепоти, недостижности и историјским тешкоћама у објашњавању овог феномена, дуга има своје место у легенди. У [[Грчка митологија|грчкогрчкоj]]- и [[Римска митологија|грчко-римској митологији]] сматрана је везом Земље и Неба. У [[кинеска митологија| кинеској митологији]], дуга је прорез на небу који је направила богиња [[Нува]] користећи каменице од пет различитих боја. Још једно древно приказивање дуге дато је у [[Еп о Гилгамешу|Епу о Гилгамешу]] када је мајка Иштар подиже у небо као обећање да она "никада неће заборавити те дане великог потопа" који уништише њену децу. Према [[Постање| Постању]], после [[Нојев потоп |Нојевог потопа]] Бог је ставио дугу на небу као знак савеза Бога и људи. Често је приказивана на заставама, као симбол нове ере, наде или друштвене промене, за време ратова и других друштвених непогода, као симбол мира и другарства.
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Дуга