Баш (Јуникс љуска) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
поправка терминологије (за очајни превод немам времена) |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
| лого = [[Слика:Bash-org.jpg|256п]]
| скриншот = [[Слика:BashSS.png|256п]]
| текст = Снимак екрана
| програмер = Брајан Фокс
| верзија_најновијег_издања =
Ред 15:
| вебсајт = [http://www.gnu.org/software/bash/bash.html Страница на сајту пројекта ГНУ]
}}
'''Баш''' ({{јез-ен|Bash}}) је [[љуска (рачунарство)|интерпретер]] у облику командне линије који је написао Брајан Фокс<ref>Секција „Аутори“ у сваком упутству за „Баш“ (види команду <code>man bash</code>)</ref> ({{јез-ен|Brian Fox}}) [[1987]]. године за пројекат [[ГНУ]]<ref>[http://books.google.com/books?id=YLSw9FCL37sC&pg=PR15&dq=history+of+bash+brian+fox&ei=opInR97UEJTQ7gKllIXWBg&ie=ISO-8859-1&sig=mQPYkdUkj9y5S9BMxTmfmlYtcwQ#PPA4,M1 Књига „Учење Баша“], Камерон Њубам и Бил Розенблат, поглавље „Историја јуниксових
Укључен је на већини [[јуникс]]оликих [[оперативни систем|оперативних система]] са ГНУ лиценцом, што подразумијева све дистрибуције Линукса и издања јуникса која су под ГНУ лиценцом. На већини Линукса, ово је подразумијевани интерпретер, тј. интерпретер који се аутоматски додјељује новим корисницима. Интерпретер се подразумијевано испоручује и на оперативном систему [[Мек ОС]]. Уз помоћ програма [[Сигвин]] ({{јез-ен|Cygwin}}), могуће је покренути „Баш“ и под оперативним системом [[Мајкрософт Виндоуз]].
==Могућности==
Интерпретер „Баш“ је наслиједио понашање од интерпертера Борн, али је наслиједио многе могућности из других, попут интерпретера -{C}-- (<code>tcsh, csh</code>) и [[Корн (
„Баш“ садржи сопствени скриптни језик, помоћу којег је могуће остварити висок ниво аутоматизације послова, јер подржава петље, гранања, [[промјенљива (програмирање)|промјенљиве]] и манипулацију њихових вриједности уз помоћ [[регуларни израз|регуларних израза]], аритметичке операције уз помоћ команде <code>expr</code>, манипулацију стандардног улаза, излаза и излаза за грешке и преусмјерење у датотеке, што у комбинацији са стандардним скупом алата на јуниксоликим системима и [[датотечни систем|датотечним системима]] <code>/dev</code> и <code>/proc</code> чини моћну програмерску алатку.
| |||