Paramagnetizam — разлика између измена

47 бајтова додато ,  пре 8 година
нема резимеа измене
'''Paramagnetizam''' je oblik [[magnetizam|magnetizma]] koji se javlja samo u prisustvu spoljnjegspoljašnjeg [[magnetno polje|magnetnog polja]]. Paramagnetični materijali su privučeni dejstvom magnetnog polja, ali za razliku od [[feromagnetizam|feromagnetičnih]], magnetne osobine pokazuju isključivo u prisustvu spoljnjegspoljašnjeg magnetnog polja.
 
Paramagnetične supstance je detaljno izučavao i dao im ime britanski naučnik [[Majkl Faradej]] 1845. [[godine]]. Paramagnetici poprilično slabo interaguju sa [[magnet|magnetima]], oko sto hiljada puta slabije od feromagnetika, tako da se te interakcije mogu detektovati samo pomoću veoma osetljivih instrumenata ili korišćenjem dosta jakih magneta. Jak paramagnetizam se javlja u jedinjenjima koja sadrže [[гвожђе_(хемијски_елемент)|gvožđe]], [[paladijum]], [[platina|platinu]] i retke metale.
 
==Magnetna susceptibilnost i permeabilnost kod paramagnetika==
 
==Magnetni momenat kod paramagnetika==
[[slika:Haoticno kretanje dipola.gif|мини|420п|Struktura paramagneticnog materijala kada nije dovedeno spoljnospoljašnje magnetno polje]]
Kod čestica paramagnetika postoje dva [[moment impulsa|momenta impulsa]]. Prvi je moment impulsa orbitale, a drugi moment impulsa elektronskog spina. Moment impulsa spina je stalna karakteristika elektrona bez obzira na to gde se on nalazi. Ove dve vrste momenata impulsa se kombinuju dajući ukupan moment impulsa koji sačinjava magnetne momente. Kako paramagnetici obično imaju polupopunjene [[atomska orbitala|atomske]] ( [[molekulska orbitala|molekulske]] ) orbitale, odnosno nesparene elektronske spinove, moment impulsa unutar jednog [[atom]]a ([[molekul]]a) različit je od nule, pa se on ponaša kao stalni magnetni [[dipol]]. U odsustvu spoljašnjeg magnetnog polja efekti egzistencije stalnih magnetnih momenata nisu uočljivi zbog njihovog haotičnog rasporeda, tako da kada se posmatra telo u celini njegov ukupni magnetni momenat jednak je nuli zato što se nasumično orijentisani dipoli unutar tela međusobno kompenzuju (poništavaju). Dovodjenjem spoljnogspoljašnjeg magnetnog polja stvara se dijamagnetičan efekat, odnosno dolazi do pojave indukovanog magnetnog momenta, pa se dipoli unutar tela orijentišu suprotno od pravca delovanja spoljnogspoljašnjeg magnetnog polja. Za razliku od dijamagnetika, kod paramagnetika se pored toga vrši i orijentacija sopstvenih magnetnih momenata atoma ili molekula duž linija sila polja. Tako indukovani magnetni momenti daju rezultantni magnetni momenat koji ima isti pravac i smer kao i spoljnospoljšnje [[magnetno polje]]. Ali čak i u prisustvu spoljnogspoljašnjeg magnetnog polja ima malo indukovane magnetizacije zato što se samo mala količina spinova orijentiše ka polju. Kod paramagnetika su indukovani magnetni momenti atoma (molekula) srazmerni jačini spoljnogspoljašnjeg magnetnog polja, ali za razliku od dijamagnetika sopstveni mangetnimagnetni momenti samih atoma(molekula) ne zavise od spoljnogspoljašnjeg polja. Pravo poreklo ovakvog orijentisanja magnetnih momenata duž linija sila može biti shvaćeno samo kada posmatramo elektronski spin i moment impulsa sa stanovišta [[Kvantna mehanika|kvantne mehanike]].
 
==Paulijev paramagnetizam==
 
==Temperaturna zavisnost==
Paramagnetizam je temperaturno zavisna pojava zato što se povećanjem temperature povećava i toplotno kretanje atoma (molekula) unutar tela, pa je zbog toga i neuređenost sistema veća zbog čega je manja verovatnoća da se određen broj atoma (molekula) orijentiše ka spoljnomspoljašnjem magnetnom polju. Kod nekih paramagnetičnih materijala čak i na [[apsolutna nula|apsolutnoj nuli]] ostaje haotičan raspored elektronskih spinova, što znači da su oni paramagnetici u osnovnom stanju. Slab paramagnetizam koji ne zavisi od temperature postoji u mnogim metalnim elementima u čvrstom agregatnom stanju kao što su [[natrijum]] i ostali [[alkalni metali]] zbog toga što dovedeno magnetno polje utiče na spin nekih slabo vezanih elektrona.
 
==Kirijev zakon==
[[Pjer Kiri|Kirijev]] zakon je matematička veza između temperature i jačine magnetizacije:
 
[[slika:kirijeva formula.png]]
-{
M}- – rezultujuća magnetizacija
 
-{M}- – rezultujuća magnetizacija
Χ – magnetna susceptibilnost
 
-{Χ}- – magnetna susceptibilnost
 
-{H}- – magnetno polje [A/m]
14

измена