Холограм — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Оптика помоћу геџета HotCat
мНема описа измене
Ред 1:
[[Слика:Blender 3D Hologram by Logichy.jpg|thumb|Холограм|300п|десно]]
{{Сређивање||24|6|2012|Физика и хемија}}
=Увод=
Грубо речено, [[холограм]] представља слику добијену интерференцијом два светлосна таласа, као реконструкцију једног од та два таласа користећи други у процесу. Само његово стварање је комплексан процес у коме учествују разни објекти као и светлосни таласи које са тим циљем обрађујемо. Зато, данас се често у њиховом добијању користе компјутери, као најкомпатибилније рачунско средство.
 
==Светлост==
Светлост као појам је уско повезана са холограмима, не само зато што представља њихову основу, већ и јер неке њене особине блиско одређују карактеристике новодобијеног холограма. Прво, на светлост гледамо као део електромагнетног зрачења видљив људским оком, тј. као талас чија је светлосна дужина λ између 380nm и 780nm, а фреквенција ν у интервалу од 405THz до 790THz. Такође, како на основу Максвелових једначина сазнајемо електромагнетну природу светлости, као и да у њој електрично и магнетно поље међусобно интерагују, тако да су вектори њихових праваца нормални међусобно, као и на правац кретања, закључујемо да светлост припада групи трансверзалних таласа. Та чињеница повлачи карактеристике светлости које знатно утичу на саме холограме: интерференција, дифракција и поларизација светлости.
== Интерференција ==
Интерференција представља спајање два или више кохерентна светлосна таласа. У зависности од амплитуде, фазне разлике и фреквенције тих таласа, интерференција може бити конструктивна, у случају када јача резултујући талас, или деструктивна, у случају када он слаби. Након интерференције долази до стварања интерференционе слике која се манифестује настајањем светлих и тамних светлосних зона, где је „светлина“ одређена чињеницом да ли тај део поља представља максимално појачање (светла зона), или пак максимално слабљење (тамна зона) таласа.
[[Слика:Interference1.GIF|200п|центар|thumb|Интерференција два таласа]]
[[Слика:InterferenceHue1.GIF|200п|thumb|десно|Интерференција више таласа]]
[[Слика:Wave1.gif|200п|thumb|лево|Талас]]
== Дифракција ==
Дифракција представља одступање кретања светлости по својој уобичајеној, праволинијској путањи. Наиме, при кретању светлосног таласа кроз отворе дужине сличне таласној дужини светлости, отвор сам постаје нови тачкасти извор светлости, из кога се светлост шири у свим правцима, те добијамо ефекат закривљености. Такође, резултујући талас постаје интерференција новодобијених таласа, тј. добијених након проласка кроз отвор. У случају појављивања великог броја отвора, долази до стварања тзв. дифракционе решетке која је веома корисна при конструкцији прецизних, а комплексних ликова.
 
== Поларизација ==
Поларизација представља својство одређених таласа која описује раван у којој тај талас осцилује. При поларизацији светлости посматрамо само оријентацију електричног поља у једном месту при једној осцилацији.
 
= Добијање холограма =
Сам процес добијања холограма можемо поделити на два главна дела: на снимање холограма и на реконструкцију холограма. Иначе, кључну улогу игра и ласер који учествује у његовом добијању. Такође, за њега најчешће користимо одређене уграђене, интерне штоперице које тачно одређују дужину емитовања ласера јер од прецизности зависи детаљност и верност холограма.