Роберт Бош — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 4:
== Биографија ==
Рођен је у Албеку, село североисточно од [[Улм]]а на југу [[Немачка|Немачке]]. Био је једанаесто од укупно дванаесторо
Од [[1869]]. до [[1876]]. године Роберт Бош је похађао средњу техничку школу у Улму смера Прецизна механика. Следећих седам година радио је у различитим компанијама у Немачкој, у Америци код [[Томас Едисон|Томаса Едисона]] и у Великој Британији у [[Сименс]]у. Дана 15. новембра [[1886]]. године отворио је своју „Радионицу за прецизну механику и електрични инжењеринг“ у [[Штутгарт]]у. Годину дана касније, направио је иновативни напредак на до тада непатентираном систему Магнетог паљења - Магнето, уређаја произвођача мотора ДОЈТЗ, остварујући свој први пословни успех. Сврха овог уређаја је да генерише електричну искру како би се запалила мешавина ваздуха и горива у кућишту мотора. Магнетом је решен један од највећих техничких проблема са којима су се суочавали инжењери у почецима аутомобилске индустрије. Проналазак прве комерцијално одрживе високо-напонске свећице као део магнетног паљења система заснованог на идејном решењу Бошовог инжењера Готлоба Хонолда [[1902]]. у великој мери појачан је развој мотора са унутрашњим сагоревањем.
[[Слика:Bosch Headquarter Stuttgart.JPG|мини|десно|250п|Зграда фирме Бош у Штутгарту]]
Пре завршетка 19. века Бош проширује своје пословање изван Немачке. Предузеће је основало продајно место у Великој Британији [[1898]]. године, као и у другим европским земљама убрзо након тога. Прва продајна канцеларија и прва фабрика у [[САД]] отворене су [[1906]]. и [[1910]]. године. До [[1913]]. компанија је имала огранке развоја у Америци, Азији, Африци и Аустралији, што је чинило 88% од његове продаје изван Немачке. У брзом индустријском развоју у годинама након [[Први светски рат|Првог светског рата]], Бош је покренуо иновације за моторна возила, укључујући и дизел моторе са убризгавањем горива 1927. године. Година 1920-их, глобална економска криза натерала је Боша на ригорозан програм модернизације у
Од самог почетка, Бош је био веома посвећен промовисању професионалне обуке. Поводом његове свести о друштвеној одговорности, био је један од првих индустријалаца у Немачкој који је увео осмочасовни радни дан, праћен са другим социјалним давањима за сараднике. Такође, Роберт Бош није желео да профитира од добијених средстава намењених наоружању у Првом светском рату. Уместо тога, он је поклонио неколико милиона немачких марака у добротворне сврхе. Болница коју је дао граду Штутгарту отворена је [[1940]]. године.
Година 1920-их и 1930-их, Роберт Бош је био политички активан. Као либералном бизнисмену, он је седео на
Нацистички (национално-социјалистички) режим у Немачкој принудио је Боша на крај миротворства. Компанија је морала да прихвати уговор Наоружања, а запослене на принудан рад током рата. Истовремено, Роберт Бош је подржавао отпор против [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]], а заједно са својим најближим сарадницима спасавао је жртве нацистичког прогона од депортације.
Ред 19:
Роберт Бош био је итекако заинтересован за пољопривреду. Био је чак и власник фарме јужно од [[Минхен]]а, као и страствени ловац.
Године [[1937]]. Роберт Бош је реструктуирао своју компанију као приватно акционарско друштво (корпорација). Своју последњу вољу оставио је у тестаменту у коме је прописано да зараде компаније требају бити додељене у добротворне сврхе. Његова воља чини и основу пословања корпорације „Роберт
== Литература ==
| |||