Геологија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 38:
[[Жорж Кивје]] ([[1769]] - [[1832]]), природњак и зоолог, поставља темеље научног проучавања [[фосил]]них остатака организама. [[Вилијам Смит]] ([[1769]] – [[1839]]) примењује фосилне остатке за одређивање релативне старости [[стена]] [[Земљина кора|Земљине коре]] <ref>Simon Winchester ; (2002). The map that changed the world: William Smith and the birth of modern geology. New York, NY: Perennial. ISBN 0060931809.</ref>. Уочава се и латерална различитост стена насталих у исто време, па тако настаје појам [[фација]].
 
Појам [[геосинклинала|геосинклинале]] као лабилног седиментационог простора, насталог ломљењем и савијањем [[земљина кора|Земљине коре]] добија на значењу [[1900]]. године када га је истакао Хауг при постанку уланчаних горских система а [[1908]]. године предложио [[Френк БурслиБерсли Тејлор]] ([[1860]] - [[1938]]). Геосинклинала остаје у средишту интереса геолога све до [[1960]]-их, када ју је делом истиснула концепција [[Тектоника плоча|тектонике плоча]].
 
== Важнији геолошки принципи ==