Рај — разлика између измена

'''Рај''' у [[хришћанство|хришћанству]] означава место на небу, на коме живи [[Бог]] и почивају [[Душа|душе]] свих оних који су прихватили [[Исус Христ|Исуса Христа]], сина Божјега, као свога спаситеља. Супротност је [[Пакао|Паклу]] у кога одлазе сви они који су живели у [[грех]]у и нису прихватили Исуса као спаситеља.

Рај у [[Свето писмо|Светоме Писму]] има неколико синонима[[синоним]]а тако да се може поистоветити са библијским терминима '''[[Царство небеско]]''' и '''[[Царство Божије]]'''. Такође у хришћанској [[Теологија|теологији]] термин ''рај'' може бити поистовећен са појмом '''''Есхатон''''' ({{јез-гр|το εσχατον}} - на грчком ''крај, послетак'') који у теологији означава идеалну димензију постојања Божијег Царства. Сама реч појављује се у [[Библија|Библији]], тако на пример у [[Јеванђеље по Луци|Јеванђељу по Луци]] (23,43) или у [[Откривење Јованово|Откривењу Јовановом]] (2,7).

Термин ''рај'' је изворно реч [[Грчки језик|грчког]] порекла - {{јез-гр|ο παραδεισος}}, и означава реално есхатолошко место или димензију постојања и то идеалну и савршену и у том смислу се и користи у библијском тексту, нарочито у [[Нови завет|новозаветним]] списима. У [[Стари завет|старозаветном]] тексту, реч ''рај'' означава и конкретно [[Географија|географски]] одређено место познато под именом [[Еденски врт]] који се налазио у [[Месопотамија|Месопотамији]], колевциу долинама река [[Нил]], [[Еуфрат]] и [[Тигар]], која се сматра колевком човечанства, и тај идеалниидеаелни земаљски врт помињепомињ се као религиозни архетип у свим цивилизацијама тако да је то, према [[Карл Густав Јунг|Карлу Г. Јунгу]], један од доказа да је човек према својој исконској природи религиозно биће - биће које тражи и жуди за својим Творцем Богом.

Библијска историја учи да је првобитни Едемски врт изгубљен Адамовим[[Прародитељски грех|Прародитељским грехом]], али је зато на свет дошао ''Нови Адам'', Спаситељ човечанства - [[Исус Христос]]. Христос је својом искупитељском жртвом на [[Часни крст|Часном Крсту]] поново отворио човечанству врата раја тако да сада, након [[Васкрсење|Његовог Васкрсења]], свако ко верује у Њега може наследити вечни живот у рају или Царству небеском. Заједно са овим, хришћанска теологија, нарочито [[Православна вера|православна]], уче да ће пуноћа Царства небеског или раја бити остварена на [[Земља|земљи]], у будућности[[будућност]]и, приликом Другог доласка Исуса Христа. То нарочито означава библијски термин за Исусов поновни долазак у слави који су користили и [[Свети Оци]] Хришћанске Цркве : то је термин ''Парусија''. На грчком језику реч ''Парусија'' ({{јез-гр|η παρουσια}})означава присуство, појаву и долазак Христа и то реално и физичко присуство Христа у свету. Тако је рај поистовећен и са термином заједнице са Христом јер, заправо, то је суштина учења о рају. То показује и једна дидактична православна химна (тропар): ''Ти си, Христе, рај пун зеленила, Ти си земља кротких, Ти си царство обећано...''. То значи да је суштина поимања раја као места вечног блаженства и у његовом онтолошком својству - рај је заједница и то са Христом који је Носилац вечности и победитељ смрти[[смрт]]и. Тако учење о рају негира феномен смрти као небића. Смрт није небиће јер је рај знак Христове победе и присутности а Његова близина одгони сваку опасност од небића јер Христова божанска љубав је гаранција и залог вечнога живота. Тако смо дошли до једне од најлепших дефиниција раја: Рај„Рај ... то је постојање у Христовој љубавиљубави“. Тако рај може почети за искреног хришћанина већ у току овоземаљског живота и наставити се у вечности кроз заједницу љубави са Христом. Јер, према [[Максим Исповедник|Светоме Максиму Исповеднику]] (7. век), за оне који прихватају Христову љубав јединство са Њим ће бити ''божанско и непојмљиво уживање и радост'' (Св. Максим, Богословска поглавља, I, 51. Patrologia Graeca 90, 1101 C) јер постоји само један најважнији квалитет рајског живота или начина постојања Осмога дана (рај који долази изнад категорија времена и простора) а тај рајски квалитет постојања јесте онтологија љубави. То је идеални начин постојања са божанским Христом у непосредној близини Његове савршене Богочовечанске Личности и љубави.