Мала хидроелектрана Вучје — разлика између измена

Професор [[Ђорђе Станојевић]], родоначелник електрификације у [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]], пријатељ [[Никола Тесла|Николе Тесле]] и поборник његових изума, одабрао је кањон Вучјанке за изградњу „фабрике за електрику“. Хидроелектрана Вучје подигнута је новцем 168 акционара „Лесковачког електричног друштва“, и по својој прилици отворена на Дан ослобођења Лесковца од турске окупације, чиме је мала варошица на југу Србије Вучје и Лесковац са својим фабрикама (онога времена) добио струју. Опрема, у коју спада и први далековод у Србији - од Вучја до Лесковца (16км16 км) - купљена је за 152.700 динара у злату од немачке фирме „Сименс-Халске“, а градња је поверена [[Јосиф Гранжан|Јосифу Гранжану]], пореклом из Великог Бечкерека. Хидроелектрана захвата воду из реке каналом дугим око километар (980м980 м), делимично уклесаним у високе неприступачне стене. На овој хидроелектрани је током Другог светског рата извршена диверзија. ХЕ Вучје, почела је свој рад са 2(два) хидроагрегата марке SIEMENS&HALSKE од по 139kW, a 1931. године пуштен је у рад и трећи хидроагрегат шведске марке ASEA од 800kW, тако да је ова електрана добила укупну инсталисану снагу нешто већу од 1MW. Данас је ХЕ Вучје у систему Електроприврде Србије и производи око четири милиона киловат-часова струје годишње. Године [[2005.]] хидроелектрана Вучје увршћена је у светску баштину технике, коју чине још свега шездесетак објеката<ref>[http://www.danas.co.rs/20050627/dezurna1.html Лист данас - Признати део светске електроенергетске баштине]</ref>. Лесковачка „Електродистрибуција“ је по неким стручњацима извршила грубу преправку овог важног историјског објекта и нарушила првобитан изглед ове електране тако што је опремила неколико соба за своје госте.