Алмохадски калифат — разлика између измена

м (→‎Спољашње везе: разне измјене)
Када се вратио у [[Мароко]] имао је 28 година. Започео је са проповедањем. Посебно се окомио на продају вина и других луксузнихх роба, које су биле у супротности са исламским учењима. Био је толико храбар да је напао сестру Алморавидског емира Али Ила зато что није носила вео преко лица. Емир Ил је дозволио да побегне без казне.
 
Ибн Тумарт је нашао уточиште код свога племена Масмуда на Атласу. Ту је срео једога Бербера из Алжира Абд ал МуминаАбдалмумина, који је био војник и државник високога ранга. Ибн Тумарт је у борби са [[Алморавиди]]ма претрпио пораз. Умро је [[1128]], али [[Абд ал-Мумин]] је тајио његову смрт пуне две године од осталих, све док сам није [[1130]]. успео да успостави своју власт. Отада је Абд ал-Мумин водио успешну борбу против [[Алморавиди|Алморавида]].
 
Абд ал-МуминАбдалмумин је [[1147]]. заузео [[Маракеш]] и успоставио је династију Алмохада. [[Кордоба|Кордобу]] је заузео [[1148]], а [[Гранада|Гранаду]] [[1154]]. Прогасио се [[калиф]]ом и одбацио је врховни суверенитет [[Абасиди|Абасида]]. До своје смрти [[1163]]. протегао је власт преко целе северне Африке до Египта, а владао је и Ал-Андалузом (маварском Шпанијом). Наследио га је син Абу Јакуб Јусуф (владао 1163-1184) и Јакуб ал-Мансур (1184-1199). [[Севиља]] је [[1163]]. постала главни града Ал-Андалуза.
 
У почетку су калифи Алмохада протерали многе [[Јевреји|Јевреје]] и хришане у [[Кастиља|Кастиљу]], [[Арагон]] и [[Португал]]. Касније су постали мање фанатични од Алморавида. Калиф [[Јакуб ал-Мансур]] је штитио филозофа [[Авероес]]а. Јакуб ал-Мансур је добио назив Јакуб ал-Мансур Победник када су Алмохади [[1195]]. победили краља Кастиље [[Алфонсо VIII од Кастиље|Алфонса VIII од Кастиље]] у [[битка код Аларкоса|бици код Аларкоса]]. Ипак нису успели да заузму [[Толедо]], јер су хришћанске државе биле довољно добро организоване.