Алмохадски калифат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 14:
Када се вратио у [[Мароко]] имао је 28 година. Започео је са проповедањем. Посебно се окомио на продају вина и других луксузнихх роба, које су биле у супротности са исламским учењима. Био је толико храбар да је напао сестру Алморавидског емира Али Ила зато что није носила вео преко лица. Емир Ил је дозволио да побегне без казне.
 
Ибн Тумарт је нашао уточиште код свога племена Масмуда на Атласу. Ту је срео једога Бербера из Алжира Абдалмумина, који је био војник и државник високога ранга. Ибн Тумарт је у борби са [[Алморавиди]]ма претрпио пораз. Умро је [[1128]], али [[Абд ал-МуминАбдалмумин]] је тајио његову смрт пуне две године од осталих, све док сам није [[1130]]. успео да успостави своју власт. Отада је Абд ал-Мумин водио успешну борбу против [[Алморавиди|Алморавида]].
 
Абдалмумин је [[1147]]. заузео [[Маракеш]] и успоставио је династију Алмохада. [[Кордоба|Кордобу]] је заузео [[1148]], а [[Гранада|Гранаду]] [[1154]]. Прогасио се [[калиф]]ом и одбацио је врховни суверенитет [[Абасиди|Абасида]]. До своје смрти [[1163]]. протегао је власт преко целе северне Африке до Египта, а владао је и Ал-Андалузом (маварском Шпанијом). Наследио га је син Абу Јакуб Јусуф (владао 1163-1184) и Јакуб ал-Мансур (1184-1199). [[Севиља]] је [[1163]]. постала главни града Ал-Андалуза.