Лист — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispavke |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Друго значење0}}Лист је
[[Слика:Fagus-orientalis.JPG|мини|десно|250п|Источна буква, ''Fagus orientalis'']]
Ред 18:
* горњи (прицветни) листови
* листови [[цвет]]а - чашични л., крунични л., прашници и оплодни листићи (карпеле)
== Морфологија (правих) листова скривеносеменица ==▼
Прави листови су најчешће изграђени из '''лисне плоче''' и '''лисне дршке'''. Поред саме базе лисне дршке могу постојати са обе стране ''лисни залисци'', улавном мањи од самог листа, сличног или специфичног облика. Уколико листу недостаје лисна дршка, називамо га седећим. База листа може у облику ''рукавца'' више или мање обухватати стабло/изданак.▼
Лисна плоча је најчешће највећи део листа, различитог је облика (овалног, срцастог, бубрежастог, тракастог, стреластог, ланцетастог), равних до назубљених ивица, цела или подељена у режњеве, изграђена из једног (прости листови) или више одвојених делова (сложени листови). Листови се углавном карактеришу дорзивентралном анатомском грађом, са различитом горњом и доњом страном (бифацијални лист). Унифацијални листови појединих монокотиледоних биљака поседују само једну морфолошку страну листа (нпр. доњу код перунике). Четине четинара се обележавају као еквифацијални листови.▼
[[Слика:Leaf morphology no title or text.png|мини|
Облик и величина правих листова се могу разликовати и на једној јединци - у случају да се разликују у величини, говоримо о анизофилији, а ако се разликују у облику говоримо о хетерофилији.▼
Под нерватуром листа подразумева се распоред главних и споредних лисних нерава (односно проводних снопића) на листу. Листови су углавном богати проводним снопићима, због своје улоге у синтези органских материја које се одатле спроводе нервима ка стаблу и остатку биљке. Најчешћи облици нерватуре листа су мрежаста, паралелна, пераста, прстаста и лучна нерватура.▼
== Типична анатомска грађа листа ==
Линија 31 ⟶ 42:
На епидермису постоје бројни отвори, поре, кроз које је омогућен промет воде паре и гасова. Ови отвори се називају стоме (једн. '''''[[стома]]'''''), оивичени су са две ћелије затварачице, које су код појединих врста окружене са 2-4 ћелије помоћнице. Обично су стоме многобројније на доњој страни листа.
[[Слика:Salvia officinalis close up bottom.jpg|мини|десно|400п|Длаке на површини листа жалфије]]
Листови су често покривени длакама - трихомама, творевинама епидермиса које имају заштитну функцију.
===
Средишњи део листа. Изграђен је од [[Паренхимска ткива|паренхимских]] ћелија које садрже [[Хлоропласт|хлоропласте]], тзв хлоренхима, одговорног за фотосинтезу. Ћелије хлоренхима су живе, примарно задебљалог [[Ћелијски зид|ћелијског зида]] и са крупном [[Вакуола|вакуолом]]. Код типичних листова биљака нашег поднебља ([[буква]]), мезогил је диференциран на ''палисадно'' и ''сунђерасто'' ткиво. Ћелије палисадног ткива су издужене, управне на површину листа, збијене. Сунђерасто ткиво је растресито, богато интерцелуларима, изграђено од овалних ћелија или ћелија неправилног облика.
=== Лисни нерви ===
Систем (колатералних)проводних снопића, попут цевовода, изграђених од ксилема: дебелозидих лигнификованих ћелија и ћелијских фузија које проводе воду и минералне материје и флоема: танкозидих ћелија које проводе воду и растворене производе фотосинтезе (шећере). Проводни елементи су често окружени механичким ткивом и истакнути у односу на мезофил.
▲== Морфологија (правих) листова скривеносеменица ==
▲Прави листови су најчешће изграђени из '''лисне плоче''' и '''лисне дршке'''. Поред саме базе лисне дршке могу постојати са обе стране ''лисни залисци'', улавном мањи од самог листа, сличног или специфичног облика. Уколико листу недостаје лисна дршка, називамо га седећим. База листа може у облику ''рукавца'' више или мање обухватати стабло/изданак.
▲Лисна плоча је најчешће највећи део листа, различитог је облика (овалног, срцастог, бубрежастог, тракастог, стреластог, ланцетастог), равних до назубљених ивица, цела или подељена у режњеве, изграђена из једног (прости листови) или више одвојених делова (сложени листови). Листови се углавном карактеришу дорзивентралном анатомском грађом, са различитом горњом и доњом страном (бифацијални лист). Унифацијални листови појединих монокотиледоних биљака поседују само једну морфолошку страну листа (нпр. доњу код перунике). Четине четинара се обележавају као еквифацијални листови.
▲[[Слика:Leaf morphology no title or text.png|мини|300п|десно|Различити облици лисне плоче, ивице листа и нерватуре листа]]
▲Облик и величина правих листова се могу разликовати и на једној јединци - у случају да се разликују у величини, говоримо о анизофилији, а ако се разликују у облику говоримо о хетерофилији.
▲Под нерватуром листа подразумева се распоред главних и споредних лисних нерава (односно проводних снопића) на листу. Листови су углавном богати проводним снопићима, због своје улоге у синтези органских материја које се одатле спроводе нервима ка стаблу и остатку биљке. Најчешћи облици нерватуре листа су мрежаста, паралелна, пераста, прстаста и лучна нерватура.
== Извори ==
| |||