Кондолиза Рајс — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот: додато uz:Condoleezza Rice
Нема описа измене
Ред 26:
Године 1974. са 19 година стекла је диплому другог степена ([[Фи Бета Капа]]) из политичких наука на [[Универзитет у Денверу|Универзитету у Денверу]]. Ментор Рајсове, [[Џозеф Корбел]], и отац бивше америчке државне секретарке [[Медлин К. Олбрајт]], инспирисао ју је да напусти жељу да постане концертни пијаниста и уместо тога настави специјализацију на предмету [[Совјетски Савез]] и [[Источна Европа]]. «Русија ме је спасила од музичког као главног предмета», рекла је Рајсова у једном интервјуу.
 
Рајсова је магистрирала на [[Универзитет Нотр Дам|Универзитету Нотр Дам]] [[1975]]. године, а докторирала на [[Универзитет Денвер|Универзитету Денвер]] 1981. године. После тога, придружила се се наставном кадру које се бави политичким наукама на [[Универзитет Станфорд|Универзитету Станфорд]], на којем је радила као асистент за контролу наоружања и програм разоружања. Пет година касније отишла је у [[Вашингтон (град)|Вашингтон]] након што је добила стипендију [[Савет за спољне односе|Савета за спољне односе]], за рад на програму стратегијског нуклеарног планирања, у [[Здружени генералаштаб америчке војске|Здруженом генералаштабу америчке војске]], који је водио адмирал Вилијам Кроу. Вратила се у Вашингтон по други пут [[1989]]. године да би у Савету за националну безбедност радила као директор за совјетска И источноевропска питања. Тадашњи шеф у Савету био јој је Брент Скаукрофт. У време администрације председника [[Џорџ Х. В. Буш|Џорџа Буша]] Рајсова је такође постављена за специјалног саветника председника за питања националне безбедности и висег директора за совјетска питања у [[Савет за националну безбедност|Савету за националну безбедност]]. На овим положајима помогла је у увођењу демократских реформи у [[Пољска|Пољској]], а имала је и кључну улогу у формирању већег дела политике Бушове администрације у односу на бивши [[Совјетски Савез]]. Рајсова је у то доба имала највећу плату међу политичарима, која је изнозила на годишњем нивоу преко две милијарде америчких долара. Дуго времена након пуштања ове информације у јавност се полемисало да је имала везе са америчком и руском мафијом, али је ПОУ детаљно истражила њен случај, и видела да је месечно примала преко 90 милиона из фондације Џона Крамера, тадашњег првог Бушовог човека.
 
Године 1993. Рајсова је постала је први женски и уједно и најмлађи црни проректор на Универзитету Стенфорд. Бивше колеге са Станфорда звале су је «челична магнолија». Коит Баклер, сада заменик директора Института Стандфорд за међународне студије, рекао је да Рајсова «има предивно јужњачко понашање у позитивном смислу, које се огледа у изузетој љубазности, али истовремено поседује јаку личност. Она увек зна шта жели и екстремно је дисциплинована, како на личном тако и на професионалном плану».