Нововавилонско царство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот: додато war:Imperyo Neobabiloniko |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Слика:Median Empire sr.svg|мини|десно|300п|Блиски исток око 600. п. н. е. Ружичастом бојом обележено је Халдејско царство]]
'''Халдејско''' или '''Нововавилонско царство''' је период у историји [[Месопотамија|Месопотамије]] од [[626.]] до [[539.]] године п. н. е. Халдејом је називана [[Месопотамија]] од 12. века п. н. е. по [[Халдејци]]ма, [[семити|семитском народу]] који су од тада насељавали област на југу међуречја основавши државу Приморске земље. Оснивач Халдејског царства је [[Набопаласар]], који је успео да се отргне [[Асирско царство|асирској]] контроли. Царство је свој врхунац доживело за време [[Навукодоносор II|Навукодоносора II]], да би је на крају
== Извори за Халдејско царство ==
Ред 6:
У групу домаћих извора спадају писани извори асирског и вавилонског порекла. Један од најважнијих је [[Вавилонска хроника]] писана на акадском језику на глиненим таблицама. Постоји неколико сачуваних преписа. Постоје многобројни остаци глинених плочица који спадају у документарне изворе и покривају области административног деловања државних структура. Познат је архив вавилонске кредиторске породице Егибија, као и архиви градских центара у [[Урук]]у и Сипару. Драгоцен извор за овај период су [[Старозаветне књиге]], пре свега [[књига пророка Језекија]].
Антички извори такође осветљавају овај период. [[Херодот]] у 3. књизи своје Историје даје опис Вавилона и опис Кирове опсаде. [[Диодор са Сицилије]], [[Страбон]] и [[Ктесија са Книда]] такође обрађују теме везане за Месопотамију. [[Клаудије Птолемеј]] у својој књизи даје опис Вавилона од [[747.]] до Александра Македонског.
Свештеник Мардуковог храма, [[Берсос]], који је живео на прелазу из 4. у 3. век п. н. е. у својој књизи [[Историја Вавилона]] даје преглед вавилонске историје и митологије. Књига која је посвећена Антиоху Сотеру подељена је на три дела. Први део назван 'Мудрост' обрађује вавилонску митологију, други део обраћује историју
== Постанак и развој Халдејског царства ==
Крајем другог миленијума јужну Месопотамију су населили Халдејци, семитско племе које је дошло са запада подстакнуто миграцијом [[Арамејци|Арамејаца]]. Створили су државу на простору некадашњег [[Сумер|Сумера]] и [[Акад|Акада]] и наследили претходну културу коју су затекли код [[Касити|Касита]] који су тада владали Месопотамијом. Од свог доласка су потпадали по власт моћне асирске царевине. Владари Халдеје, како је у то време називан тај простор, су се ослањали на [[Елам]] покушавајући да обнове некадашњу моћ вавилонске државе.
[[627.]] године п. н. е. преминуо је асирски владар [[Асурбанипал]]. У то време је у Месопотамији његов намесник био Кандалун који је такође умро исте године. Вавилонска хроника наводи да је [[626.]] Вавилоном владао
Узурпацију нису одобравали ни Асирци ни његови сународници, тако да је Набопаласару требало 10 година да се учврсти на трону и овлада читавим међуречјем. Водио је дуге и тешке ратове са градовима [[Урук]] и [[Нипур]]. Опсаде су биле дуге, па [[Вавилонска хроника]] бележи да су [[620.]] године п. н. е. становници Нипура продавали своју децу да би се прехранили.
[[616.]] п. н. е. је успео да суверено завлада и окрене се спољној политици. Склопио је савез са [[Међани|Међанима]], односно са њиховим владарем [[Кијаксар|Кијаксаром]] у циљу рушења Асирског царства које је већ било ослабљено. Заједничком акцијом у бици код Ниниве [[612.]] године п. н. е. уништили су асирску државу и освојили асирске центре [[Ашур]], [[Трабис]], [[Калху]] и [[Харан]] где се битка одиграла [[610.]] п. н. е. Након тога се окренуо заштити северних граница.
| |||