Јагодинска нахија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
започет чланак |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{РУТ}}
[[Датотека:Pashaluk of Belgrade and teritorial annexion in 1833.png|мини|десно|Београдски пашалук до 1833. године (тамна боја) у оквиру кога се налазила Јагодинска нахија у југоисточном делу]]
'''Јагодинска нахија''' је била једна од 12 [[нахија]] на које је подељена [[Кнежевина Србија]] првом [[Административна подела Кнежевине Србије|административном поделом из 1819. године]].
Линија 9 ⟶ 10:
Кнежине су се даље делиле на општине. Постојале су варошке и сеоске оштине. Једина варошка општина је била Јагодина на чијем челу је био варошки кнез и варошки кметови<ref name="Јагодинска нахија I" />. Познати варошки кнежеви су [[Михаило Јовановић-Кујунџић]] кога је на месту кнеза 1. новембра [[1821]]. године заменио [[Аранђел Милосављевић]]<ref name="Јагодинска нахија I" />. Остали варошки кнежеви нису познати. Тачан број и организација сеоских општина Јагодинске нахије није позната<ref name="Јагодинска нахија I" />. Зна се да су на челу сеоских општина били сеоски кнезови и сеоски кметови. Надлежност сеоских кнезова се углавном сводила на скупљање пореза а сеоски кметови су имали већа овлашћења (ситнији преступи, одржавање реда и сл.)<ref name="Јагодинска нахија I" />.
== Значајни објекти ==
Један од значајнијих објеката у Јагодинској нахији је била [[мензулана]] (мезулхана) која је уствари једна од 3 поштанске станице које су се налазиле на главном [[Цариградски друм|Цариградском друму]] на територији [[Београдски пашалук|Београдског пашалука]]<ref name="Јагодинска нахија I" />. У овој поштанској станици путујући поштоноше су могли да замене коње које су јахали.
Пошто је била погранична нахија у Јагодини је постојала царинарница ([[ћумурук]]). Царина је наплаћивана према тарифи коју је 1928. године одредио Суд општенародни српски<ref name="Јагодинска нахија I" />.
На простору Јагодинске нахије постојала су два кнежева конака — у Јагодини и у [[Рековац|Рековцу]]. Конак у Јагодини је највероватније подигнут [[1819]]. године<ref name="Јагодинска нахија I" />. Конак у Рековцу је вероватно био мања зграда за успутно задржавање Кнеза на путу од [[Крагујевац|Крагујевца]] према Јагодини<ref name="Јагодинска нахија I" />.
У Јагодинској нахији су на Морави постојале 3 [[скела|скеле]]<ref name="Јагодинска нахија I" />. Ове скеле су уједно биле и гранични прелази према [[Отоманско царство|Отоманском царству]], пошто је Јагодинска нахија била погранична. Скеле су се налазиле код [[Обреж]]а, [[Јасика (Крушевац)|Јасике]] и [[Варварин]]а, а у закуп их је од [[1826]]. године издавао [[Кнез Милош Обреновић]]. Скелом у Обрежу је управљао [[Милета Радојковић]] а скелама у Јасици и Варварину [[Милосав Браљинац]]<ref name="Јагодинска нахија I" /> Најпрометнија је била скела у Обрежу, затим следи скела у Јасици, а најмање прометна је била она у Варварину<ref name="Јагодинска нахија I" />.
== Извори ==
{{извори}}
[[Категорија:Административна подела Србије]]
[[Категорија:Кнежевина Србија]]
| |||