Председништво СФРЈ — разлика између измена

'''Председништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије''' скраћено '''Председништво СФРЈ''' ({{јез-мак|Претседателство на СФРЈ}}; {{јез-слв|Predsedstvo SFRJ}}) је било колективни врховни орган руковођења у бившој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]] (СФРЈ), од смрти [[Председник Југославије|доживотног председника СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[4. мај]]а [[1980]]. до званичног [[Распад СФРЈ|распада СФРЈ]], [[27. април]]а [[1992]]. године. Установљено је [[1971]]. године доношењем амандмана на [[Устав Југославије од 1963. године|Устав СФРЈ из 1963]], а његова улога додатно је дефинисана доношењем [[Устав Југославије од 1974. године|новог Устава СФРЈ]], [[1974]]. године. Сачињавало га је осам чланова, по један из сваке републике и покрајине (''до 1988. члан Председништва је био и председник СКЈ''), а председник је биран на годину дана (''сваке године из друге федералне јединице'').

=== 1971-19801971—1980. ===

Председништво СФРЈ установљено је [[30. јун]]а [[1971]]. године усвајањем амандама на [[Устав Југославије од 1963. године|Устав СФРЈ]], којима су извршене измене у функционисању Федерације. Оно је формирано с циљем - ''остваривања заједничких интереса свих народа и народности Југославије на основу усаглашавања ставова надлежних органа република и аутономних покрајина''. Усвајањем амандмана на Устав и даље је задражана фунцкија председника Републике, коју је од [[1953]]. године обављао [[Јосип Броз Тито]].

Председништво СФРЈ конституисано је 29. јула на заједничкој седници свих већа Савезне скупштине. Оно је тада имало 23 члана -— по 3 из сваке републике, 2 из сваке покрајине и председник Републике, који је истовремено обављао функцију председника Председништва СФРЈ. Чланове Председништва СФРЈ бирале су републичке и покрајинске скупштине.

=== 1980-19921980—1992. ===

Састојало се од девет чланова, осморица су били представници федералних јединица (шест република и две покрајине), а девети је био председник Председништва [[ЦК СКЈ]] (до [[1988]]). Председник Председништва, који је имао само процедурална овлашћења (нпр. сазивање и вођење седница) се бирао се сваке године (увек из друге федералне јединице). Мандат члана Председништва је био пет година.

Функцију члана Председништва СФРЈ, од 1971. до 1992. године вршило је укупно 60 личности, од чега само једна жена -— [[Ида Сабо]]. Чланове Председништва бирале су републичке, односно покрајинске скупштине, а њихов избор потврђивала је Савезна скупштина. Мандат члана Председништва био је пет година и он се могао понављати још само једном. У случају немогућности вршења функције члана Председништва (''болести, смрти или оставке''), његову функцију до избора новог члана вршио је привремено председник Председништвапредседништва републике, односно председник Преседништвапреседништва покрајине. Мандат ново изабраног члана Председништва важио је до истека мандата оног члана ког је заменио.

Поред делегираних чланова, у Председништву су се налазили и чланови који су то били „по положају“, односно функција коју су обављали аутоматски је занчилазначила делегирање у Председништво. У периоду од 1971. до 1980. „аутоматски“ члан Председништва је био председник Републике Јосип Броз Тито, који је уједно обављао и функцију председника Председништва СФРЈ, а у периоду од 1980. до 1988. године аутоматски члан председништва је био председник Председништва СКЈ (''који се као и председник Председништва СФРЈ мењао сваких годину дана'').

У периоду од 1971. до 1974. године Председништво СФРЈ је сачињавало 23 члана -— по 3 из сваке републике, 2 из покрајине и председник Републике. Од 1974. до 1988. године Председништво СФРЈ је сачињавало 9 чланова -— по 1 из сваке републике и покарјинепокрајине и председник Председништва СКЈ. Од 1988. до 1991. године Председништво је сачињавало 8 чланова -— по 1 из сваке и покрајине. У периоду од краја 1991. до априла 1992. године функционисало је тзв „Крње Председништво“ које је сачињавало само 4 члана -— из Србије, Црне Горе, Војводине и Косова и Метохије.

** председник Републике -— [[Јосип Броз Тито]]

** делегати из СР Босне и Херцеговине -— [[Ратко Дугоњић]], [[Аугустин Папић]] и [[Хамдија Поздерац]].

** делегати из СР Македоније -— [[Киро Глигоров]] (''1972. га је заменио [[Лазар Колишевски]]''), [[Никола Минчев]] и [[Крсте Црвенковски]].

** делегати из СР Словеније -— [[Марко Булц]] и [[Сергеј Крајгер]], [[Митја Рибичич]].

** делегати из СР Србије -— [[Добривоје Видић]], [[Драгослав Марковић]] и [[Коча Поповић]] (''1972. га је заменио [[Драги Стаменковић]]'').

** делегати из СР Хрватске -— [[Јаков Блажевић]], [[Ђуро Кладарин]] и [[Мико Трипало]] (''1972. га је заменио [[Милан Мишковић]]'').

** делегати из СР Црне Горе -— [[Видоје Жарковић]], [[Вељко Мићуновић]] и [[Доброслав Ћулафић]].

** делегати из САП Војводине -— [[Маћаш Келеман]] (''1973. заменила га [[Ида Сабо]]'') и [[Илија Рајачић (политичар)|Илија Рајачић]] (''1973. заменио га [[Сретен Ковачевић]]'').

** делегати из САП Косова -— [[Вели Дева]] и [[Иљаз Куртеши]].

** председник Републике -— [[Јосип Броз Тито]]

** делегат СР Босне и Херецеговине -— [[Цвијетин Мијатовић]]

** делегат СР Македоније -— [[Лазар Колишевски]]

** делегат СР Словеније -— [[Едвард Кардељ]] (''до 10. фебруара 1979, када је умро'') и [[Сергеј Крајгер]] (''од 10. фебруара 1979. до краја мандата, је као председник Председништва СР Словеније био је вршилац дужности члана Председништва СФРЈ'').

** делегат СР Србије -— [[Петар Стамболић]]

** делегат СР Хрватске -— [[Владимир Бакарић]]

** делегат СР Црне Горе -— [[Видоје Жарковић]]

** делегат САП Војводине -— [[Стеван Дороњски]]

** делегат САП Косова -— [[Фадиљ Хоџа]]

** председник Републике -— [[Јосип Броз Тито]] (''до 4. маја 1980, када је умро'')

** делегат СР Босне и Херецеговине -— [[Цвијетин Мијатовић]]

** делегат СР Македоније -— [[Лазар Колишевски]]

** делегат СР Словеније -— [[Сергеј Крајгер]]

** делегат СР Србије -— [[Петар Стамболић]]

** делегат СР Хрватске -— [[Владимир Бакарић]] (''до 16. јануара 1983, када је умро'') и [[Мика Шпиљак]] (''од јануара 1983. до краја мандата'')

** делегат СР Црне Горе -— [[Видоје Жарковић]]

** делегат САП Војводине -— [[Стеван Дороњски]] (''до 14. августа 1981, када је умро'') и Радован Влајковић (''од 14. августа до новембра 1981. в. д. члан по положају председника Председништва САП Војводине, а од новембра 1981. до краја мандата редовни члан'')

** делегат САП Косова -— [[Фадиљ Хоџа]]

** председник Председништва СКЈ (''од 4. маја 1980.'') -

** делегат СР Босне и Херецеговине -— [[Бранко Микулић]] (''до маја 1986, када је избран за председника СИВ-а''), [[Хамдија Поздерац]] (''од маја 1986. до 15. септембра 1987, када је поднео оставку због [[Афера Агрокомерц|афере „Агрокомерц“]]''), [[Мато Андрић]] (''од 15. септембра до 31. децембра је као председник Председништва СР БиХ био вршилац дужности члана Председништва СФРЈ'') и [[Раиф Диздаревић]] - (''од 31. децембра 1987. до краја мандата'')

** делегат СР Македоније -— [[Лазар Мојсов]]

** делегат СР Словеније -— [[Стане Доланц]]

** делегат СР Србије -— [[Никола Љубичић]]

** делегат СР Хрватске -— [[Јосип Врховец]]

** делегат СР Црне Горе -— [[Веселин Ђурановић]]

** делегат САП Војводине -— [[Радован Влајковић]]

** делегат САП Косова -— [[Синан Хасани]]

** председник Председништва СКЈ (''до новембра 1988.'') -

** делегат СР Босне и Херецеговине -— [[Богић Богићевић]]

** делегат СР Македоније -— [[Васил Тупурковски]]

** делегат СР Словеније (''од марта 1990. Република Словенијa'') -— [[Јанез Дрновшек]]

** делегат СР Србије (''од септембра 1990. Република Србијa'') -— Борисав Јовић

** делегат СР Хрватске (''од јула 1990. Република Хрватскa'') -— [[Стипе Шувар]] (''до 19. октобра 1990, када је смењен одлуком првог вишестраначког Сабора ХравтскеХрватске'') и [[Стјепан Месић]] (''од 19. октобра 1990'')

** делегат СР Црне Горе -— Ненад Бућин (''до 16. марта 1991, када је одено оставку'') и [[Бранко Костић]] (''од 16. марта 1991'')

** делегат САП Војводине (''од септембра 1990. АП Војводинa'') -— [[Драгутин Зеленовић]] (''до децембра 1990, када је изабран за председника Владе Србије'') и [[Југослав Костић]] (''од децембра 1990'')

** делегат САП Косова (''од септембра 1990. АП Косовo и Метохијa'') -— [[Риза Сапунџију]] (''до 21. марта 1991, када је смењен одлуком Скупштине Србије'') и [[Сејдо Бајрамовић]] (''од 21. марта 1991'')

** делегат Р Србије -— [[Борисав Јовић]]

** делегат СР Црне Горе -— [[Бранко Костић]]

** делегат АП Војводине -— [[Југослав Костић]]

** делегат АП Косова и Метохије -— [[Сејдо Бајрамовић]]